jbg, počinjem bez naslova... možda po prvi put od kada sam počeo sa ovim pisanjem dnevnika na mreži ili, kao što stranci vole da kažu: .. ma zašto da ja reklamiram njihov jezik!? ima ih dovoljno, i više nego previše, ako mene pitate a ne pitate,
jbt umalo da napišem "ako me ne pitate...", a to bi baš zvučalo dobro; ovako: "...ima ih više nego previše, ako me ne pitate..." nisam potpuno zdrav, a ko je, uopšte?
kakogod, smisliću naslov do kraja... a sada da se vratim na suštinu; kažem to kao da sam bio blizu a nisam se ni primakao...
kakogod, ova igra - cyberdunk - nudi prilično veliki izbor mogućnosti; evo ja sam odlučio da malo omogućim svim svojim nestvarnim igračima da igraju (na kraju, to je suština, ne?) pa sam, eto, sklonio iz svoje ekipe svog jačeg velikog čiku - što bi neko rekao, da bih omogućio svom slabijem velikom, opet, čiki (ovo mi mnogo loše zvuči ali sad je kasno) da igra stalno kao broj jedan, a ovaj jači će se nekako snaći...
i snašao se, tačnije; snašao sam ga... uvalio sam ga u jednu ekipu kod nas, dobija neku pristojnu plaću igra pola utakmice i tako... nije loše... a, vi kako te?
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment