denge zeleni

kakogod, ima li zelenog burazere?
ne znam, jbt, smijem li pisati o tome; ne znam ko te prati kući.. u jbt, opet fleš! dakle, ne znam ko ti čita primljene poruke - ako je neki sa našijeh prostora, da ti ne izvrne kukavac glibave gaće u kabini u očajničkoj potrazi za lovom koje, uzgred budi rečeno, nikada nije ni bilo.. e, sada kada si konačno uspio da nadješ vremena da odgovoriš i kada znam da sam poslao na pravu adresu, možeš da mi kažeš šta me sve zanima.. kakogod, razmisli pa viči ako se sjetiš a naočari nisam naručio, jbt, nije šećer u vodu nego ako se negdje sjetiš a ne budeš imao pametnija posla a ti pogledaj da prekratiš vrijeme... e, da kada sam već kod toga, zaključio sam da mi je ovdje najlakše da preživljavam od danas do sutra što ono kažu na brdovitom balkanu i da se samo trudim da prekratim život, ne vrijeme no život jer, pazi, ovo je epohalno i prosto genijalno otkriće - ne znam kako ga se ranije nisam sjetio; dakle, što je život kraći, kraće se živcira čoek, ne? ma, nabijem ih sve na ku'ac čak i one sve žene od kojih ima oko pola dobre ribe?! nebitno.. nego, da ne zaboravim: gugi je glup ili prirodno nadaren dečko za bavljenje politikom - trećeg nema, jbg...
deska pacer upoznala nekog lika u novom, kaže prodao zemlju, jbt šta bi rekao njegoš na to? kakogod, prodao zemlju i kupio stan u bgd za izdavanje pa ćemo da vidimo ako ga ne izda na šta liči i vrijedi li kurcu, naravno, ako hoćeš da iznajmljuješ, that is. kakogod, čim završim pisanje ove poruke, pakujem prnje i pravac kotor ili još bolje, ako hoće ti likovi da me odmah prime za kadeta, pravac persija! jbt, da to nije prošlo vrijeme? sada se kaže irak ili iran - nikada ne znam tačno, jbt... kakogod. evo jedne budale koja hoće na brod, mis'im, to mi je bolja mogućnost od ovog pacerisanja ovdje... dalje, uživaj dok je gospoja tu jer pošto ona ode ća, ode i ukusna hrana, jbg, onda ćeš se hraniti kao ja što znači buš najebal; što se tiče poruka, poslao sam jednu prije te sa naočarima i, gle čuda, u njoj nisam ništa naručio - skromno sa moje strane, ne? a ni hvala mi nisi rekao, e skote; nego, ako sam dobro ukapirao taj je novogradnja, ne? ak je tako onda posmatraj to što si radio ovako: ostavio si nešto budućim pokoljenjima; nebitno što su to samo brljotine koje će se kukavci truditi ispraviti tamo negdje do dvijeiljadepetnaeste cirka... biće ti zahvalni jednoga dana... doduše, samo naslijednici surovih španskih inkvizitora, naravno, ali i to je nešto i oni su ljudi nekada bili, jbg... kakogod, bracki samo ti treniraj i bićeš čak kao čak noris, imaćeš umjesto brade treću šaku, jbt, i bićeš najopasnija ubilačka sila, poslije jebene ibarske magistrale, naravno, al i to je nešto... e jbt, i ovaj kompjuter se igra mojim živcima, jbt, možeš misliti, razbiću ga! ajd bracki ja sada odoh - iznenada sam se sjetio: moram pod hitno da odem da pomazim mačku...

unos bez naslova

poznat pod radnim naslovom "novosti sa pašnjaka otadžbine"
daklem, na pašnjacima je novo da pokušavaju više da me živciraju nego ranije što su ali da li je to u stvari novo? nebitno.. mogu samo da kažem onu staru furundžijsku, jbg ne znam da li je tužbalica ili tješilica ili perilica ili koji je ku'ac; kakogod: "ne mogu oni da jebu koliko ja mogu da izdržim." ma, čo'eče, ponavljam onu staru "go ludak do ludaka, jbt!"
za pemziju sam rekao da je neću doživjeti a sada mislim ni četrdesetu godinu života, ali nebitno; možda i ispadne dobro kao u filmu ili još bolje u reklami za ono poznato piće što ga vole i mladi i stari, svi od sedam do sedamdesetsedam; neću da ih reklamiram - nisu platili, majku im - kada onom matorom kažu da boluje od neizliječive bolesti i da mu je ostalo mjesec dana života i još mu dok u čekaonici čeka bog zna šta ponudi ona sestra koja mu najmanje sestra dodje a i stvarno da imaš tako zgodnu sestru pizdio bi svakog puta kada je vidiš ili je se sjetiš, ne? kakogod, ponudi mu ta riba to poznato piće a on kaže tipa "jbt, ne znam; nikada je nisam probao..." i onda kreće ledilo
naime, sve kreće krajnje naivnom mišlju "šta sve nisam probao" a ta misao pokreće jebenu lavinu: ono, izjava godinama skrivane ljubavi; priznanje nepriznatog sina - obije stvari sa ograničenim uspjehom; pa nudistički kamp tetoviranje, pa skok u vodu sa najviše skakaonice, vožnja jebenim trkačkim motorkotačem brzinom tri stotine kilometara na sat, kresanje bliznakinja i bježanje od jebenih nervozvnih bikova oštrih rogova po jebenoj pamploni ili kojoj već ludačkoj vukojebini... čo'eče, kako bi bikovi sredili ovaj usrani aedrom, jbt... mnogo stvari može da se smjesti u pedersko prkno i minut kvalitetne reklame, ne? kakogod, možda ispadne ne tako loše mis'im, znaš kako, jbg... ono.. kao... nego, šta ćemo za jelku?
ozbiljno, mis'io sam ja na neko drugo vrijeme; reci, kada kažeš muzika na šta tačno misliš reci mi? u, jbt, koji fleš?! dakle, kada kažeš "selim se gore" da li to znači pozajmica od ovih ozvaničenih zelenaša ili iznajmljuješ kao ja ovdje, jbg? jer sam nešto vrtio po glavi i papiru, jbt i bolje bi mi bilo da kupim neki ćumez ovdje i onu lovu što u tom slučaju ne bik davao na ime stanarine nekom skotu dam tebi ili sebi, jbg.. a i zašto pitam tebe; evo sada ću pozvati sandrinu pa će mi vjerojatno objasniti prvu petoljetku bračnog para stipković-praštalo... ej, zadržavate li svoje ili uzimate suprugino prije zime ili ćete ga možda samo natrntačiti na svoje?

reprezentativci

tako je! i ja imam odnosno poznajem neke reprezentativce fudbalske reprezentacije crne gore, naravno u ovom izmišljenom svijetu izmišljenog fudbala - cybersoccer; gdje uzgredbudirečeno treniram nekoliko budućih fudbalskih zvijezda
i, eto, prvi nagovještaji blistavosti njihovih profesionalnih fudbalskih karijera pojavili su se, naravno, slučajno ali su se pojavili i to je bitno
naime, tri moja igrača - bek gugi stipković, centralni vezni ili plejmejker vladan i mladi talentirani špic napada udarna igla svake mašine u kojoj se nađe - kićo ali ne slabinac; dakle, njih trojica se trenutačno i ne zna se koliko još dugo, nalaze na užem spisku selektora iliti izbornika momčadi crnegore - gospodina computera iz sjedinjenih država preko velike bare
a, evo, uravo sam, naravno sasvim slučajno, iskopao podatak da se širem spisku igrača tačnije nogometaša kod izbornika momčadije sa i iz okoline crnijeh planina nalaze, opet vjerojatno ne zadugo i naravno slučajno, i moji igrači tačnije nogometaši ćavo i siki iliti sike kako ga zovem u poslednje vrijeme našli su se na tom spisku vjerojatno zato što cg i nema mnogo aktivnih nogometaša u ovom nestvarnom svijetu fudbala, ali to je dobro jer ako cg ikada bude učestvovala na svjetskom kupu učestvovaće i igraće i oni jbg
s druge strane igrači iz ove vesele družine koja se uglavnom nastanjuje u dolinama ovih nekoliko rijeka, nisu se našli na spiskovima izbornika ali se zato marokanac u društvu ovih balkanaca - mićo, bek i štoper nalazi na širem spisku izbornika marokanske momčadi - gospodina kompjutora iz sjedinjenih država s one strane velike vode
trebaće mnogo sreće da ostanu na tim spiskovima a da upišu sebi po koji minut igre na svjetskom prvenstvu prilično je nemoguće tako da sreća tu nije bitna uopšte

pavlovićeva ali ne mast n'o statistika

dakle, aleksa pavlović, grmalj od centra i njegova statistika iliti, bolje rečeno njegov učinak iz sedme sezone iliti godine odnosno pete godine njegove profesionalne igračke košarkaške karijere u cyberdunk košarci
da podsjetim: aleksa iliti lekso je centar visok dva metra i dvadesetsedam centimetara (iliti sedam stopa i četiri palca kako su izračunali ovi koji koriste pogrešne mjerne jedinice) i težak je stotinu i dvadesetpet kilograma iliti dvije stotine i sedamdesetšest nekih jedinica koje koriste samo ovi koji se žele razlikovati u mnogim stvarima od ostatka ove kugle i koji su to i umjesto mene izračunali i prikazali
e, da, da ne zaboravim; provjerio sam kolika je u stvari ta njihova mjerna jedinica za masu i šta predstavlja i kako je nastala i evo šta sam otkrio (ako sam išta od toga otkrio): jedna ta njihova jedinica je ili teži oko četiri stotine pedesettri zapeta pet.. devet.. dva.. tri.. sedam... grama... jbt, gdje ga nađoše? kakogod, predstavlja, kolikogod to ludo i nezaboravno zvuči, težinu iliti masu sedam tisuća zrna vjerojatno žita iliti pšenice (???) negdje stoji šest tisuća i devetstodevedesetdevet dok negdje, pak, stoji da teži sedam tisuća i dva zrna ali su se vjerojatno poslije dugotrajnih pregovora zagovornici oba stanovišta složili i dogovorili vrijednost koja je od tada u upotrebi - sedam tisuća zrna žita (izvinjavam se ribama koje su se obradovale kiti te mase)
jbt, gdje živim?
da se vratim ja aleksi i njegovom učinku; dakle, prethodne godine je lekso igrao na ukupno tridesetpet utakmica, od toga dvije u kupu i tredesettri u prvenstvu a postigao je prosječno nešto više od dvadeset koševa i devet skokova, uz skoro jednu ukradenu loptu i nešto više od tri blokade i tri asistencije za četrdesetčetiri minuta igre po utakmici u prvenstvu i dvadesetšest koševa i sedam skokova, uz sedam blokada za četrdesetosam minuta igre po utakmici u kupu
u prvenstvenim utakmicama je imao sedamdesetdva posto uspješnih šuteva iz igre uz sedamdesetjedan sa linije slobodnih bacanja, što nije dobro i na preciznosti sa te linije će se raditi ove godine
u te dvije utakmice u kupu imao je stopostotni učinak iz igre uz sedamdesetdevet posto preciznosti sa linije slobodnih bacanja
ove godine će statistika sigurno biti poremećena - već jeste - ali u devetoj sezoni more biti malo bolje od ovoga

lekso u kingkongu

greška jbg, ali nebitno, evo sada ću je ispraviti i tako dodati stotinjak slova i petnaestak riječi a sve to u dva reda ovome svome unosu u ovaj moj dnevnik na mreži koji uglavnom koristim za pisanje o ove tri stranice vezane za cyberdunk
kakogod, lekso se nije zaglavio u kingkongu ali nikola jeste a lekso se zaglavio u bihu i uopšte mu nije dobro jer dobija samo sedam i nešto jače tisuća dolarčića dnevno a nikola, pak, 'ladi jajca sa pedeset tisućaka dnevno
i da ironija bude veća ili gora ili kako se već kaže, nijedan ne igra na poziciji za koju je građen i prijavljen; a da ista bude joše veća ili gora ili šta već, obojica igraju na pozicijama ovog drugog; odnosno, da pojasnim jer ne znam u jednoj rečenici po pravopisu tačno napisati razumljivo; dakle, lekso igra na pozicije beka za koju je građen i, još važnije, prijavljen nikola, a nikola igra na poziciji krilnog centra pošto se pokazalo nakon nekoliko utakmica da nije dobar na poziciji centra za koju je uzgredbudirečeno građen i, naravno ,prijavljen lekso
naravno, igrači nisu na istom nalogu i vlasnici veselih družina u kojima su oni  zaglavljeni vjerojatno ne znaju da između ova dva igrača postoji neka veza
sve bi se riješilo da su ljudi, odnosno likovi ili paćenici koji kao i ja gube svoje vrijeme u ovom izmišljenom svijetu; dakle, riješeno bi bilo da su voljni razgovarati ali pošto nisu ostaje mi da čekam do isteka oba ugovora i da se živciram
nego, da ispišem leksov učinak iz prošle godine, tek da dodam još stotinu do dvije slova iliti tridesetak riječi u tri ili četiri reda u ovom unosu u ovaj moj dnevnik... dakle, učinak iz prošle godine:
aleksa je postigao sledeći učinak: napisaću u slijedećem unosu koji ću vjerojatno okačiti i na talkdep forumu tek da se pohvalim a možda mi neko napiše neki savjet naprimjer kako da poboljšam leksov učinak ove godine, doduše, to će biti neizvodljivo vjerojatno jer će cijele godine igrati po jednu četvrtinu na poziciji beka u nekoj bih lizi

marinko kovačević

eto, vlasnici ove igre koju igram, bolje i tačnije rečeno, vlasnici ovog razloga zbog kog provodim sate za stolom pred računarom, mada i ne treba mi razlog jer sam paćenik sam po sebi; kakogod, vlasnici te igre su opet nama igračima i paćenicima širom ili diljem ove kugle dali mogućnost da napravimo i rodimo po jednog igrača besplatno naravno
i kakav bi jedan paćenik bio kada ne bi isloristio tu mogućnost, odnosno da li bi se neko uopšte mogao nazvati paćenikom ako ne provodi svoj paćenički život u traganju za baš takvim besplatnim stvarima, vjerojatno ne bi pa zato i se to zvanje ne daje "na izvol'te" jelte mis'im, jusufe caru znaš rimu...
kakogod, ja napravio igrača marinka krilnog centra mršavijeg od prosjeka, odnosno dva metra i dvasetdva centimentra (odnosno kako su oni likovi koji koriste pogrešne mjere izračunali sedam stopa i dva palca) visokog a stotinudevetnaest kilograma (odnosno kako su oni likovi koji koriste pogrešne mjere opet izračunali dvijestotinešezdesetdvije te njihove jedinice a kako to ide ta jedinica vjerojatno predstavlja težinu mozga nekog od vladara iz prošlosti ili šta je već kod istog moglo težiti nešto više od četiri stotine grama, ako je kita, ribe će se obradovati jbt) teškog; kakogod, razvijaću ga kao odbrambenog igrača tek da unesem malo raznolikosti odnosno promjene jer su skoro svi napadački građeni... nebitno
bitno je da ću vjerojatno postaviti njegove trenutačne vještine na talkdep forum i pitati onog šabana za savjet; da, to ću uraditi!
'ajd' pa tako

indijanci

pa, da napišem nešto i o ovoj veseloj družini koju sam okupio, ovoga puta za stvarno jer ne uključujem onaj krš od igr koji mi obara sve pa i ovaj članak malo prije
dakle moji indijanci i ja zajedno smo skoro dvije godine; naravno izmišljene dvije godine u izmišljenom svijetu u koji vjerujemo ne samo ja već još neki veći broj paćenika; dakle zajedno smo dvije godine i prve smo se takmičili u sedmoj rumuskoj lizi jbg i završili na prvome mjestu pa smo po važećem pravilniku prebačeni na stepenicu više u tom košarkaškom svijetu odnosno u šestu rumunsku u kojoj trenutačno postoji jedna vesela družina bolja i jača od indijanaca pa otpada onaj ugovor što potpisah za snimanje onoga "ima li ko veći, ima li ko jaći" jer ne bi izgledalo dobro uopšte... štagod jbg nebitno je to; bitno je da je, na osnovu trenutačnog stanja stvari, drugo mjesto naš vrh; a nije ni to propas' svijeta jer družine sa prva tri mjesta na kraju završe na stepenici više, u ovom slučaju u visokoj, nedostižnoj i toliko željenoj rumunskoj petoj a da pokušam dočarati ovu prethodnu godinu kada su indijanci bili u sedmoj rumunskoj ispisaću ovdje neke brojke koje su bile bitne, naravno pod uslovom da ih uspijem pronaći na onoj stranici cyberdunk.com, a koliko znam trebalo bi da su tamo negdje
dakle, brojke:
jbg brojki nema ali tamo stoji da su indijanci osvojili neko tozla i stoji ko je osvoji neko srebro i bronzu i gomila brojki vezanih za pojedinačni učinak igrača, odnosno stoje spiskovi deset igrača koji su postigli najviše koševa te godine, deset sa najviše uspješnih dodavanja, deset koje je ukralo najviše lopti; naravno u prenesenom značenju za vrijeme igre a ne poslije utakmice kada krenu kućama, dalje deset koji su najviše banana opalili i to naravno u prenesenom značenju - mislim da bi tu najviše odgovaralo nešto kao spriječavanje udaraca na koš, ali tek kada dobijem lovu za to objaviću ga negdje, nebitno; dalje tamo na toj stranici stoji lista deset igrača koji su ubilježili najviše skokova u igri i na kraju stoji ime najkorisnijeg igrača te godine i to je otprilike sve a nigdje učinka indijanaca kao družine odnosno koliko je postignuto pobjeda, poraza, koševa i šta je već bitno ali nije mi plaćeno pa ću se pretvarati da ne vidim

ko je lud? jesam li ja?

sigurno nisam prvi a ni jedini koji si je postavio ovo pitanje. sjećam se da sam više puta izgovorio sada već u sjećanju prilično izblijedjelu rečenicu koja je iskazivala moje uvjerenje da nisam lud ali sada više nisam siguran da li je ta rečenica iskazivala upravo to i da li sam tada uopšte bio svjestan značenja svojih izjava i ako jesam, da li je tu bilo imalo istine makar posuto kao cimeta ili šećera u prahu... pa, zar je čudno što preispitujem tačnost mojih prethodnih izjava, a ne samo mojih - oglašavali su se i neki obrazovani ljudi, nije moguće da oni ne znaju o čemu govore, ne? u ovom ludilu i divljini niko više nije siguran ni u šta a najmanje u ono što je bitno...
prilično često budem upozoren ili samo obavješten ili šta već da se od mene ne očekuje da koristim, čak suprotno - od mene se upravo očekuje da ne koristim svoj mozak vjerojatno da ne bih ugrozio postojanje nekoga važnijeg od mene; a možda ja to samo pogrešno tumačim - možda to nije ni upozorenje ni puko obavještenje već dobroćudni, najdobroćudniji savjet u cilju očuvanja što većeg broja moždanih stanica u mojoj vjerojatno za nešto a možda i ništa korisnoj glavi... i skoro uvijek u tim slučajevima, na kraju se ispostavi da bi bolje po mene bilo da nije tako... prilično neobično, ne? kakogod, ja ću, bez obzira koji je razlog u pitanju i da li je to obavještenje, upozorenje ili taj besplatan savjet, nastaviti koristiti moju glavu za više od nošenja kape...

utisak sedmice?

evo, odgledam jednu emisiju utiska sedmice poslije nekoliko mjeseci tokom kojih je u mojoj glavi zaborav bio jedina stvar stalno prisutna i ispostavi se da je ključna odnosno da sam upravo tako morao utrošiti jedan sat svog vremena u ponedjeljak prijepodne. naime, gosti jesu bili zanimljivi na neki način i moglo se iz njihovih riječi izvući štošta smisleno a istovremeno i meni razumljivo i korisno, ali to nije sve jer mi je sadržaj omogućio da razvijem i uobličim jednu zamisao; tačnije opravdanje iznenadne izmjene u rasporedu mog radnog vremena koja se meni izuzetno sviđa i na kraju ne tražim nikakvo objašnjenje, bar ne za sada; ali dosadno je pa, eto, razmišljam...
jedan od predloga koji je dobio glasove gledalaca bolje reći besposlenih likova koji se, iz ovih ili onih razloga eto, uključuju u program ne bi li javno iskazali svoje toliko bitno mišljenje; a možda je i taj predlog dobio na kraju najviše glasova, nije ni bitno; dakle taj pomenuti već predlog je jedna prilično zanimljiva vijest koja bi mogla u nekom svijetu naučne fantastike izazvati pomisao u nekom pomračenom umu da je upravo vlasnik tijela, a samim tim i glave u kojoj se nalazi mozak u čijim mračnim ćoškovima i budžacima obitava taj isti pomračeni um, poslat na ovu nekoć užarenu a sada prilično prijatnu za boravak loptu koja eto pluta u nekom bestežinskom beskraju nazivanom raznim imenima od kojih nijedno neću napisati sada; ne bi li baš to tijelo sa svim svojim manama i vrlinama i sposobnostima, vođeno upravo tim pomračenim umom dovelo, koliko to bijedno zvuči jbt, dakle dovelo stanje stvari u ravnotežu koja je, niko ne zna kada ni zašto ni kako a ni uopšte da li je, narušena, ne? jadno bjt...

nebojsha - drugi dio

moram napisati nastavak nebojšine priče ali nije mi to teško uopšte - teško mi je kada se sjetim činjenice da sam u prošlom mjesecu napisao šest članaka a vrlo dobro znam da se nagrađuje samo tri i što je još gore davio sam lika iz organizacije zbog svoje greške i ubjeđivao ga da je greška njihova!? tako sam se izblamirao da je i gugiju vjerojatno mnogo neprijatno...
kakogod, ta tri članka i moje dragocjeno vrijeme; da ne govorim o sebi još bih povjerovao jbt; kakogod, ti članci i moje vrijeme su protraćeni i sada moram ispisati još ovaj pa da završim sa ovomjesečnim pojenčićima. nego, da se vratim priči: ovaj članak bi trebalo, u stvari biće o cyberdunk-u i u njemu ću napisati najnovija dešavanja iz nebove priče u onoj rumunjskoj lizi... lizi ili ligi? ma, nebitno; dakle dešavanja iz onog mog indijanskog tima u kome pokušavam da od neba napravim glavnu zvijezdu a ne ide mi jbg. pa ima boljih u samom timu a o ostalim da i ne pričam.
kakogod, prošlog puta sam pomenuo da je nebo u trci za titulu mvp iliti najkorisnijeg igrača i to baš sa bekom iz ove moje već pomenute indijanske družine, i u nekim trenucima stidim se svojih postupaka tačnije stalnog guranja neba u prvi plan, ne bi li bio proglašen za tu zvučnu skraćenicu na kraju sezone, a pogotovo me dotuče svaka utakmica na kojoj, i pored mog guranja, ovaj bek postigne bolji učinak!? ne znam šta mu daje da ždere, ali sigurno radi...
kakogod, najvjerojatnije će on i biti proglašen za najkorisnijeg ove sezone a što se tiče neba - ispušil ga je... ali nadam se da će sledeće sezone biti bolje! vidjećemo...

da li je dobro građen?

to pitanje postaviš sebi svakog puta kada ti pogled padne na onu stranicu na kojoj se nalaze neke brojke koje predstavljaju vještine odnosno sposobnosti tvog nestvarnog igrača u stvarnoj igri na ovoj svjetski širokoj mreži... jesam li u krivu?
pitaš se da li si napravio dobar raspored uvježbavanja, da li si uopšte odabrao prave vježbe odnosno prave vještine koje ćeš razvijati kod svog nestvarnog igrača u ovoj stvarnoj igri...
jedan od načina da dobiješ ogovor na to pitanje je da odeš na forum i napišeš bilo u nekoj postojećoj koja govori o vještinama ili u nekoj raspravi koju ćeš sam otvoriti posebno za tu priliku; dakle, potrebno je da tamo navedeš vještine odnosno sposobnosti svog nestvarnog igrača u ovoj stvarnoj igri i da sačekaš odgovore ostalih ljudi koji kao i ti pronalaze utočište u ovom nestvarnom svijetu... neki odgovori će sigurno biti vrijedni pažnje...
evo, pošto i mene kopka ispravnost građe mog izmišljenog nogometaša, postaviću prvi njegove vještine odmah i ovdje:
kod dekija je razvijana igra glavom, uklizavanje ili kršenje, kako volim da kažem, i zadržavanje lopte. snaga još nije razvijana ali je na dnevnom redu tako da će uskoro početi vježbe i trajaće dugo...

deki marković - drugi dio

ovo je bilo očekivano - postojalo je samo pitanje vremena; odnosno tačno vrijeme mog oglašavanja...
nastavak prvog dijela priče o mlađem markoviću - fudbaleru u nestvarnom svijetu u stvarnoj igri - cybersoccer-u je bio neminovan
i evo ga: "deki marković - drugi dio" - pod radnim naslovom "dajte mi još ovih nestvarnih pojenčića"!
ma, da se vratim dekiju i njegovoj priči: evo prva sezona je završila, deki je vrijedno radio i vježbao i igrao koliko mu je vlasnik tima dozvoljavao i postigao je u prosjeku nula zapeta tri gola iz nešto više od dva šuta od toga nula zapeta sedam u okvir gola, dvadeset uspješnih od dvadesetpet pokušanih dodavanja, nešto manje od pet klizećih startova uz nula zapeta dva prekršaja, po nula zapeta tri asistencije a držao je loptu kod sebe po nešto više od tri minuta po utakmici. kada se to prevede na neke više očekivane i brojke koje su lakše za razumjeti, to znači da je deki u prvoj sezoni postigao deset golova, asistirao kod isto toliko, uspješno je skršio protivničke igrače stočetrdesetsedam puta odnosno toliko je klizećih startova načinio a sve to uz samo šest prekršaja - umjetnik, ne? ako se tome doda uspješnost dodavanja od sedamdesetdevet posto, to već ima neko značenje...
ali ja ga ne vidim ili ne razumijem... a ni onu reklamu za ono jedno pivo ne razumijem pa me to ne čini glupim, ne? valdi...

naslov? kome to još treba?

pa, kako da napišem naslov kada ne mogu ni da ga smislim? a i ne treba mi uošte... da li? valdi mi ne treba...
nebitno. bitno je da sam opet odlučio da pišem što u stvari znači da me je nešto potaknulo na to, što u stvari znači da me je nešto prilično iznerviralo i...
...evo me - pišem...
kakogod, ona prethodna poteškoća koja se ispriječila na mome putu i stvorila neočekivane i u mom mjesečnom planu neuračunate troškove, je sada nepoteškoća ili tako nešto... nebitno! bitno je da više nije poteškoća...
a ona luda zamisao koja je se iznenada našla u mojoj glavi dok sam pisao prethodni unos bez naslova - ono da bih mogao pogledati šta se nudi na tržištu pokretljivih odnosno prenosivih telefona odnosno sprava za razgovor na daljinu i tri tačke, mislim - što bi moglo, između ostalog, značiti: "... ozbiljno razmisliti o kupovini još jedne od tih sprava..."; dakle, ta zamisao više nije zamisao već još jedna loša zamisao i greška iz mladosti... šta? zvučalo je dobro... bar na trenutak...
kakogod, kupovine i sprave ili spravice neće biti... bar u skorije vrijeme...
a drugi događaji koji ispituju debljinu i čvrstinu mojih živaca i koji se mogu izroditi u veće poteškoće od ovih dosadašnjih, još uvijek se dešavaju na ovom ukletom mjestu na kome se nalazim trenutačno...
evo, jedan od najsvježijih je izbijanje divlje prirode iz divljih domorodaca koji nastanjuju ovo divlje mjesto...
naime, nije bitna stvarnost... bitno je kako je vidim ili kako želim da izgleda... znaš, mogao bih sve što se ne uklapa u tu moju sliku te moje stvarnosti, oblikovati kako bi se nepogriješivo uklopilo u istu... kao u onoj, nekada omiljenoj, igri u kojoj od naizgled neuklopivih djelova treba napraviti nešto što bi se moglo okititi pridjevom "uklopljeno"? moram razmisliti o ovome...

bill u estoniji, drugi deo

pa, da nastavim priču o putešestviju ovog prilično zanimljivog igrača: kao što već rekoh, obreo se u nekom estonskom karavukovu, tačnije u seoskom timu iz tog već pomenutog estonskog karavukova koji igra u petoj estonskoj lizi.. da li se kaže lizi ili ligi? uvijek ću to miješati jbt...
kakogod, da se vratim bilu: evo odavno nisam ništa napisao o njemu i njegovoj bijelosvjetskoj epizodi pod okriljem cyberdunk; tačnije, poslijednji put sam se oglasio kada je odigrao pet utakmica tamo a danas je svečani i proslave vrijedan pedeseti dan njegovog ugovora pa red je da nastavim njegovu priču...
evo, kažu ovi podaci da je do sada odigrao tridesetjednu utakmicu i postigao po nešto više od dvadesetpet koševa i šesnaest skokova uz po nešto više od dvije, u prosjeku, banane i ukradene lopte po utakmici, što i nije tako loše s obzirom na činjenicu da je dvadeset jedan put proglašen najkorisnijim igračem na utakmici a samo osam puta je postizao preko trideset koševa po utakmici a najčešće se dešavalo da ima stopostotni učinak iz igre i da utakmicu završi sa dvadeset i nekoliko koševa. kada se njegov učinak predstavi zbirno, dolazi se do prilično dobrog učinka od sedamstoosamdesetšest koševa i četiristodevedesetdevet skokova uz po šezdesetosam banana i ukradenih lopti i stočetrnaest uspješnih dodavanja koji ga smješta na trinaesto mjesto u borbi za najkorisnijeg igrača prvenstva!? 
najbolji učinak u ovoj sezoni postigao je u utakmici tridesetsedmog kola i to četrdesetdva koša i devetnaest skokova uz dvije ukradene lopte i četiri uspješna dodavanja iliti asistencije, a najlošiji dan mu je sigurno bio tridesetpeti kada je u utakmici dvadesetprvog kola izbačen zbog prekršaja prije kraja prve četvrtine!?!
zanimljivo je, takođe, da je dvije utakmice na kojima je postizao odličan učinak; naime, tridesetsedam koševa i sedamnaest skokova, odnosno četrdeset koševa i petnaest skokova uz čak četiri ukradene lopte i tri rampe - njegov tim izgubio!?! ali i pored toga uspio je da svom timu obezbjedi niz od deset pobjeda kojim se može pohvaliti malo timova u prvenstvu i ukupni učinak od dvadesetpet pobjeda uz šest poraza i sa jedanaestog, ako se dobro sjećam, postavi ga na visoko peto mjesto! još je malo utakmica ostalo do kraja sezone ali ću pomno pratiti bilovu igru a i igru njegovog tima

nastavak bez naslova

naravno, opet nemam naslov, a i kako da ga imam kada ne znam ni o čemu da pišem jbt
kakogod, evo opet me ova divljjina u koju sam upao podsjeća na činjenicu da će još prilično dugo ostati ista takva divljina bez mogućnosti poboljšanja. kako ostati normalan, pod uslovom da sam bio normalan prije nego što sam zalutao u ovdje, dakle kako ostati normalan u takvom okruženju; ovom divljem, mislim, dakle kako?
da li je to uopšte moguće jbt
nadam se da se neću dovoljno dugo zadržati ovdje da bih mogao i to ispitati... samo što ovdje vjerojatno i ne koriste tu sintagmu "dovoljno dugo" ovdje to i ne postoji; postoji samo "previše dugo"... ko je ovdje proveo godinu dana, ni pakao mu neće teško pasti...
ma da se vratim na priču, tačnije na događaj koji me je potakao na pisanje danas: dakle, nije dovoljno što sam juče a i prethodnih dana bio svjestan činjenice da sam obavezan da danas vučem svoje lijeno dupe dvadeset kilometara od grada i da blejim zajedno sa tim svojim lijenim dupetom cijelih osam sati na tih dvadeset kilometara od grada i nikako nije dovoljno na to sve dodati činjenicu da sam prekinuo svoj dragocjeni san jutros i odvukao svoje lijeno dupe na dvadeset kilometara od grada, naravno o sopstvenom trošku, i blejao tamo, na tih jebenih dvadeset tisuća metara od grada, doduše, samo dva sata i udahnuo jebenog duvanskog dima i više nego dovoljno za ovaj svoj kratki život; dakle nije dovoljno sve to a ni kada se doda još da sam vratio svoje lijeno dupe, naravno o sopstvenom trošku do grada i još povrh svega toga će mi veliki bog velikodušno, kako on samo inače i zna, opet uvaliti nekog drugog dana kada, naravno, najmanje očekujem ovu malu avanturu....
....veliki je bog što gleda na nas, moram da plačem da mi čuje glas....

pavlović je u trećoj njemačkoj

odlučio sam da zavrtim kolo sreće i prepustim odluku nekoj drugoj sili i evo lekso pavlović teški centar iz srbije obreo se u njemačkoj trećoj ligi u nekoj ekipi čije ime ne mogu napisati jer ga nisam upamtio ali nakraju je i nebitno bitno je da će igrati za plaću od sedam tisuća i devedesetdva dolarčića dnevno i neke mrvice kao nagradu za svaku pobjedu
izgleda mi da liga uopšte nije jaka; naime lekso će bit u samome vrhu po kvalitetu što bi moglo izaći na dobro
doduše u ekipi ima samo dva igrača koja vrijede nečemu: naime, dva beka vrijednosti dvadeset i kusur ako se dobro sjećam a ostalo su oni živi mrtvaci od četrnaest i pol
evo provjerih ova dva beka su vrijednosti dvadesetpet zapeta jedan i dvadesetpet zapeta osam a ime ekipe je bauci iz lubeka jbg i nalaze se na dvadesetom mjestu trenutačno što uopšte nije loše s obzirom na činjenicu da imaju samo dva igrača
cijenim da će im lekso uz malo sreće naravno pomoći da izađu iz tog repa i održe se u ovoj trećoj njemačkoj i sledeće godine
samo se trebam malo usredsrediti i provjeravati taktiku pred svaku utakmicu kako bih izvukao najviše od lexa i ostatka ekipe
pa, neam više šta reći osim idemo!

lekso nema ekipu

da, dobro sam napisao: lekso nema ekipu
ovo je u cyberdunk prilično nemoguće ali objasniću odmah pošto pređem u slijedeći red
nije baš u potpunosti tačna ova moja izjava ali ako joj se doda riječ na pravom mjestu ili možda cijela rečenica koja bi se onda zvala odnosna ako se dobro sjećam, mada to je sve prilično nebitno
dakle lekso nije da nema ekipu - nikada je nije ni imao ako ćemo isterivati pravu istinu - igra za neku vođenu, što bi se reklo vještačkom pameću ili tako nešto, dakle igra i to cijelu utakmicu cijelih četrdesetosam minuta ali nema učinak za pohvalu, tačnije baš je loš, zato što je to možda najslabija ekipa u tom prvenstvu. a da, zaboravih pomenuti; to je ukrajinska prva liga.
u srpskoj prvoj je imao problema a ova gorepomenuta je jača od srpske. tužno jbg
evo sve sam odlučniji u zamisli da leksa prebačim u jednu od mojih ekipa pa makar samo na pet minuta da bih ga otpustio i opet zavrtio kolo sreće i vidio gdje će ga ovog puta izbaciti... baš mije dosadno ovih dana, ne?
e, da, to me podsjeti da jadnik nema ugovor za bježanje u slučaju da neki drugi paćenik nalik meni kupi ekipu sa sve leksom i njegovim jeftinim ugovorom
evo odoh sada da mu ponudim ugovor iz jedne od mojih ekipa; najvjerojatnije će to biti onaj losos jer, ako se dobro sjećam, iz nje centar odlazi za petnaest dana pa će trebati pojačanje a lekso bi mogao biti pravi čovjek za tu stvar...

igrač bez tima

ah..odavno nisam pisao - tačnije od tridesetog kolovoza, odnosno prethodnog mjeseca dakle dvadeset i nekoliko dana... pa mogu reći da i nisu tako brzo prošli kada bolje razmislim. nebitno
bitno je da bi sada opet trebalo da napišem nekoliko riječi mada nekoliko neće biti dovoljno osim ako pod nekoliko ne računam nekoliko stotina riječi, ma napisaću ih ne'ako. evo, da se vratim recimo na cyberdunk - onom mom igraču životinji ali ne onom prvom već onom drugom, zvanom gromada mišića ili tako ne'ako - ne sjećam se već, ali nebitno, dakle tom igraču još uvijek nisam pronašao loj u kom bi se baškario i uživao kao bubreg u loju, ali moram priznati nisam ni žurio niti sam brinuo; na kraju, uvaliću ga u među one svoje indijance i gotova stvar.
e, da, zaboravih otići na forum i oglašavati malo.. naime, objaviti oglas u kom stoji da je životinja slobodna za obilazak država bijeloga svijeta. trebalo bi to uraditi u skorije vrijeme jer, na kraju, to je možda najbolji način za pronaći bubreg ili loj a to se traži danas, ne?

nebo marković

brat već pomenutog fudbalera, dekija markovića, koji se baš lijepo uvalio u neki grčki klub i igra li igra... ali ovo je priča o nebojshi, dekijevom, kao što već rekoh, bratu, koji je prilično dobar košarkaš u poznatoj već igri - cyberdunk.
nebo igra na poziciji krila iako je građen kao prosječan krilni centar, ali eto, igra na krilu zbog nedostatka igrača. naime, ta moja ekipa ima samo pet igrača i, evo, počelo je da se dešava da, zbog pet ličnih grešaka ili nedostatka snage, utakmicu završavamo u, što bi rekli ljudi sa ovih planina, "krnjem sastavu".
ali, srećom pobjeđujemo... ili ipak nije sreća presudna već nadmoćnost u odnosu na ostale ekipe? kakogod, pobjeđujemo i opet smo na prvom mjestu gdje ćemo, nadam se, ostati do kraja. baš bi nam dobro došlo jedan li dva a može i više onih neigračkih likova, koji popunjavaju sastav, ali mislim da se odmaraju do daljnjeg...
da se vratim ja nebu; naime, kao što rekoh, građen je kao krilni centar - dva metra i trinaest centimetara i težak stotinu trinaest kilograma što mu daje prilično veliku prednost protiv krila protiv kojih igra, najviše je rađeno na usavršavanju pucanja iznutri i udaranju banana a sve to uz, naravno, povećanje visine skoka, mada, evo već mi se sviđa ova zamisao usavršavanja pucanja iz polja - to bi bio pun pogodak!
u ovogodišnjim utakmicama u prvenstvu susjedne nam zemljice postigao je prosječno po dvadesetosam poena uz dvanaest skokova odnosno uhvaćenih lopti i tri banane i deset odličnih dodavanja odnosno namještenih pogodaka što je prilično dobar učinak, a ovu moju tvrdnju dokazuje činjenica da se u trci za naslov najkorisnijeg igrača u prvenstvu nalazi na drugom mjestu... odmah iza beka iz moje ekipe!? željno iščekujem rasplet...

dopuna onog četvrtog

eto, nije prošlo ni dva minuta od kada sam završio taj pomenuti poznati četvrti a evo već pišem dopunu... pa, kako drugačije kada sam se sjetio da sam zaboravio nešto da napišem...
kakogod, oni pomenuti troškovi... odem kod osobe koja riješava poteškoće takve prirode i dogovorimo se nekako o troškovima i vremenu potrebnom da se ova moja poteškoća preobrati u nešto suprotno - kao nepoteškoću; i opet nailazim na odlaganje završetka i slušam pravdanje i izgledam sam sebi kao dijete kom majka laže da najčešće korišćeno prevozno sredstvo u beogradskom gradskom saobraćajnom preduzeću kasni, eto, zato što "ga farbaju"... pa, gdje baš sada, majku mu? sto mu gromova! :)
ipak, to odlaganje nije bilo pogubno; a na kraju, koje je to pogubno? kakogod, nije bilo pogubno - završetak je pomjeren za dvadesetčetiri sata, ali se desio i, eto, sada se valdi nastavlja po starom...
još jedna stvar koja me živcira je način rada na ovom prilično ukletom mjestu na kom sam se zatekao... ne znam, a baš me zanima koliko dugo može trajati cijeli ovaj skup u ovom obliku i sa ovim pravilima... potrudiću se biti što dalje od istog u trenutku njegovog sloma....

još jedan bez naslova

mislim da je četvrti po redu... ali nije ni bitno...
bitno je da kada sam rekao, odnosno napisao da sam sebi stvorio troškove u visini od otprilike sto evrića, lagao sam, tačnije - pogriješio sam... ko radi - griješi.
mislim da nepravilno koristim ovu "srednju crtu" kako je jednom nazva jedan od čitača vijesti sa jedne od televizijskih stanica u ovoj našoj zemljici, a u stvari postoji drugo ime - "povlaka" za čije sam postojanje negdje čuo, nisam više siguran gdje... ali vjerojatno nije tačno, ne? na kraju, ko sam ja da govorim o pravopisu?
dakle, troškovi; da se vratim temi... kao što rekoh: stvorio sam sebi troškove ne u visini od sto evrića otprilike već malo više od sto devedeset! pa, dobro; nije mnogo strašno... ništa od kupovine novog mobilnog telefončića... kada sam već kod toga, mogao bih pogledati čega danas ima u ponudi... i mogao bih možda kupiti neki lijepi telefončić za oko dvjesto evrića...
zašto da ne?

deki markovic

dejan markovic - vezni, zadnji vezni tačnije.
napravljen da izgleda kao životinja, a i evo uvježbavam ga da igra kao životinja... i uspjeću... bar se nadam...
u ovoj igri - cybersoccer - to bar ne bi trebalo da bude teško...
kakogod, deki je metar i osamdesettri centimetra visok i osamdesettri kilograma tezak - nije loše, nije loše....
evo uvježbavam ga da igra dobro u odbrani, da dobro udara glavom... loptu..., da dobro drži tj. zadržava loptu, da tačno dodaje loptu, da klizećim startovima kvari igru protivnika na sredini terena.
ostaje da čekam samo i da vidim dokle će dogurati... trenutačno igra za jedan tim u grčkoj prvoj ligi i ne ide mu loše... ma, ko i gleda kako mu ide, uopšte...
evo, mada sada ne znam koliko je utakmica igrao prije prelaska u ovaj grčki tim, do sada je postigao sledeće: nula zapeta dva gola iz pola šuta prema golu po utakmici, otprilike dvadesetdva dodavanja od dvadesetdevet pokušaja, četiri klizeća starta i držao je loptu "u svojim nogama" tj. zadržavao je loptu po tri minuta i dvadesetčetiri sekunda. nije loše, ne?

tito ali ne josip broz

tito horford - izvađen iz zaborava... krilni centar građen kao centar, odbrambeni igrač, bar je tako bio usmjeren na početku ali sam ga ja skrenuo, ali evo, opet, pokušavam da ga vratim na taj put... naime, ovak momak je isto bio napušten od strane svog vlasnika ili tate, pa sam ga kupio sa liste siročića na cyberdunk.com... mogao bih da procunjam malo po listi i kupim opet nekog igrača - kao da nemam dovoljno obaveza vodeći ovih šest? dakle, kupio sam ga i nastavio da ga razvijam ali u nekom smjeru koji više meni odgovara, bar sam tada mislio da tako treba da bude... ali sada mislim da bi trebalo da ga vratim na prvobitni put, i vratiću ga.. trajaće dugo, ali ću ga vratiti. prethodni njegov vlasnik je naumio da od ovog igrača napravi bedem odbrane a ja sam, vođen željom za postizanjem koševa, počeo da razvijam njegove napadačke vještine, i sada je igrač ni odbrambeni ni napadač, nažalost. ali, osvjestio sam se i već je odrađeno dva i sada traje treće uvježbavanje odbrambenih vještina. ako nastavi ovako - a nastaviće -  za sedam dana, kada završi ovo uvježbavanje imaće petinu odbrambene zvjezdice više - pod uslovom da je tačan način izračunavanja koji primjenjujem - a osam dana kasnije, pošto završi još jedno uvježbavanje - još petinu zvjezdice, i tim korakom za tri sedmice, odnosno dvadeset tri dana trebalo bi da ima šest odbrambenih zvjezdica a za dva mjeseca, odnosno pedesetdevet dana od danas, trebalo bi da ima odličnih sedam odbrambenih zvjezdica, napadačkih bi trebalo da ostane pet a ovih igrotvornih bi trebalo da bude četiri i to će izgledati odlično. biće sve u redu...

ko zna zašto je ovo dobro...

baš tako; ko zna zašto je ovo dobro... neko mora da zna, valdi... ja ne znam, niti ću znati ikada, a možda i hoću?
evo, prije dvije večeri, sam sebi opet postavio to pitanje; naime, vraćajući se kući poslije radnog dana, da li nepažnjom, tvroglavošću, glupošću - vjerojatno je glupost u pitanju - jer, na kraju, ona je u korijenu svega - dakle, svojom glupošću, iliti uz pomoć svoje gluposti ili glupoće, napravio sam troškove u visini sto evrića otpirlike i dao sam sebi razlog za brigu i živciranje u vrijednosti pet godina života, možda... bolje da sebi postavim pitanje: "zašto se ponašaš tako neodgovorno prema sebi i drugima?" na primjer... mada, ni na to nemam odgovor... možda da sebi naredim da pripazim na svoje ponašanje i procijenim težinu i posljedice  svojih postupaka prije nego ih počinim? tako bih vjerojatno olakšao život i sebi i drugima... moram nešto uraditi a pomenuto bi moglo biti dobar početak... zahtjeva truda ali ništa nije moguće postići bez truda... evo, opet pokušavam pribjeći onom starom bježanju od rada i truda... čovjek jeste iskvarena životinja... nažalost... završavam ovaj unos, mada tu nije kraj, ne smije biti! nastaviću...

veličina jeste bitna

sajz daz metr...reče jednom neko i bi u pravu...
evo, momak koga sam pomenuo u prethodnim unosima se obreo u nekom estonskom karavukovu i u nekom seoskom timu bez vlasnika i dobro je počeo.. ali samo - počeo... u ovoj igri -  cyberdunk, ne postoji istovremeno dobra i isplativa odluka... naime, odluka da se pomenuti momak pošalje u bijeli svijet, ne bi li se nekako pokazalo koliko vrijedi, jeste dobra, recimo; dok je, sa druge strane, izuzetno neisplativa... plata mu je nešto preko pet tisuća a od mene je dobijao deset puta više a i dodaci su bili dvadesetak puta veći. ali bar igra cijelu utakmicu i to kao sebičnjak sa motom "ne daj loptu nikome" i, pošto igra protiv mnogo slabijih igrača, ne zamara se mnogo i vjerojatno će dugo igrati po četiri četvrtine.. što je dobro, naravno. a što duže igra - više dobrih stvari učini... ili zasere...
evo: igrao je na pet utakmica od dolaska u selo i igrao je u prvoj postavi, naravno, i svih četrdesetosam minuta; u prvoj je postigao tridesetšest poena, sedamnaest skokova, ukrao je šest lopti a opalio četiri banane i proglašen je za najkorisnijeg igrača. u drugoj utakmici postigao je tridesetčetiri poena, dvadesetosam skokova, ukrao jednu loptu a opalio dvije banane i opet bio proglašen najkorisnijim igračem; dalje, u trećoj je postigao četrdesetjedan poen, dvadesetdva skoka, ukrao dvije lopte i udario jednu rampu i opet bio proglašen najkorisnijim. zatim, postiže dvadesetjedan poen i četrnaest skokova i šest rampi što je dobar učinak, ipak. i u petoj utakmici protiv opasnijeg protivnika postiže samo devet poena uz devet skokova i jednu rampu. danas će, nadam se, postići znatno više - na kraju, protivnik je i znatno slabiji od prethodnog...
ništa više... navijam večeras!

gromada mišića

tako je. ili, malo drugačije rečeno: "sila boga ne moli".
postoji i ona izreka: "ko nema u glavi, ima u nogama" ali u ovom slučaju, tačnije slučaju bila "OdStijeneSamSeOdvalio" filipsa, bolje je reći obrnuto - ko nema u nogama, ima u vugla - reći i biti u pravu, naravno. naime, pomenuti momak - bil nema visinu dovoljnu za uspješno nošenje sa ostalim krilnim centrima ali je zato, kao ona gromada iz sanjivog tima, (neću da ih reklamiram; nisu platili) dakle, u velikoj je prednosti u odnosu na krila ili bekove, i to je/su mjesto/mjesta na kojima će u budućnosti tražiti svoju slavu... evo, do sada sam uspio kod ovog igrača razviti veću snagu, poboljšati odraz i hvatanje "izgubljenih" lopti i pogađanje ispod koša, a rađeno je i na majmunisanju tj. udaranju banana; tako da će sada malo da ih ka*a! kako bi rekao valter. najbolji način da se provjeri da li je igrač dobro ili, bar, pristojno izgrađen jeste da ga se pošalje u neko karavukovo da igra za neki seoski tim bez vlasnika i da se posmatra kakav učinak u igri ima... ili tako ili da se jednostavno postave njegove vještine na talkdep.com i da se pita za mišljenje stručnjaka forumaša... ali, zašto da bude jednostavno kada može biti komplikovano?!
mis'im, može tako.. a može i ovako...

bill - krilne pozicije

tačnije - bil filips - po papirima je krilni centar tj. tzv. četvorka, ali po građi se uklapa u prosječne trojke tj. krila. dakle, bil filips - krilo. jbt, moram da pišem ovako - na nekom od ovih balkanskih jezika da ne bih bio optužen za korišćenje tuđeg imena bez dobijenog odobrenja ili za takvo nešto; ko zna već...
kakogod, kupio sam ovog igrača sa liste igrača oduzetih ili, bolje rečeno, napuštenih od strane svojih prethodnih vlasnika tj. roditelja... kao što rekoh: kupio sam ga i, pošto nije bio izgrađen onako kako bih ga ja gradio - čak nije ni bio usmjeren na istu stranu na koju bih ga ja usmjerio; počeo sam da ga gradim onako kako sam ja to zamislio jbg, bar sve vrijeme pokušavam ga usmjeriti na stranu na koju je trebalo da bude usmjeren na prvom mjestu - na moju stranu. duhovito, jbg. baš imam visoko mišljenje o sebi. i evo, poslije tri ili četiri mjeseca, a možda ima i više, dolaze do izražaja neke vještine koje bi, po mom mišljenju, igrač ovakve građe trebalo da ima. naime, visok je dva metra i devet centimetara (što je nedovoljno za krilnog centra) ali je težak stotinu i četrnaest kilograma - vjerojatno gromada mišića jbt, što mu opet nadoknađuje nedostatak visine; naravno, uz veliki odraz i snagu, recimo... ostaje da čekam i da vidim konačni ishod...

dopuna prvog i drugog unosa

naravno, sve što započnem moram i završiti na, ako ne najbolji način na koji umijem, onda na način koji je, sa mog stanovišta, prihvatljiv. kao što napisah - ovo je dopuna prethodnih unosa; potrebno je da ju napišem jer sam tek po završetku i objavi drugog unosa shvatio, tačnije sjetio se mogućnosti izvlačenja određene koristi iz ovih unosa. naime, objaviću prvi, drugi i ovaj treći unos u svoj dnevnik na stranici cyberdunk i na stranicama koje su tvorci pomenute napravili kao dopunu i produžetak pomenutoj stranici. ako uspijem u ovom naumu, tačnije ako tvorci i nadzornici rada pomenutih stranica prihvate ove unose u moj dnevnik i nagrade moj trud, moraću u svakom narednom unosu u svoj dnevnik pominjati i te stranice što će izgledati prilično smiješno ili, pak, žalosno, ali birao sam tako i ostaće tako. uzgred, sjetih se još jedne loše navike - svoje, naravno. naime, previše vremena provodim za svojim računarom i vjerojatno bi mi svaki stručni ljekar, nabacivši prethodno pripremljeni zabrinuti izraz lica koji čuva za posebne trenutke kada osobama koje liječi saopštava neke loše vijesti, sa istim takvim izrazom na licu saopštio da bolujem od ovisnosti o radu na računaru ili kako se već zove ta bolest. ako ikada odlučim otići na liječenje bolesti uma, vjerojatno će već biti kasno. nažalost. ali do tada ću uživati u svojoj ludosti.

drugi bez naslova

evo, ipak ću dopuniti sinoćnji unos - u stvari, uradiću to samo da bih provjerio da li sam učinio neki pomak na bolje izmjenom nekih od brojnih podešavanja i osnovnog izgleda ovog dnevnika. na prvi pogled izgleda dobro, odnosno lijepo se ponaša ako tako mogu reći. ali, evo dok sam pisao ovu rečenicu, izgled ovog unosa se izmjenio i imam utisak da će izgledati loše kada ga objavim. evo, upravo mi se učinilo i da se oblik slova promijenio. prilično živcira, moram priznati. joj, koliko pišem o poteškoćama u korišćenju ovog dnevnika a nikakve koristi nema. evo, počinjem da pišem o onome zbog čega sam jutros otvorio dnevnik: gledajući prozac nation, nekoliko puta sam pomislio da slično glavnom liku izgledam i ja često, pogotovo u odnosu prema roditeljima što zauzima ne mali dio pomenutog filma, te stoga moram promijeniti ponašanje prema svojoj majci; pitam se može li se um zaokupiti nečim kako bi se spriječilo da posveti pažnju nečem drugom? vjerojatno može. ali ne znam može li to uspjeti u ovom slučaju. vrijeme će pokazati. gledajući ovaj film nekoliko puta sam pomislio kako mi i ne ide loše; kada pomislim na jedan događaj u kome je izrečena ova rečenica, ne znam da li da se smijem ili plačem; ma, smijaću se. juče sam ponovno pročitao i napokon odgovorio na radovanovu poruku poslatu prije skoro mjesec dana. čitajući poruku i pišući svoj odgovor nekoliko puta sam zažalio što nemam hrabrosti ili ludosti koliko on. trenutno čitam knjigu "ljubavnik duklje" i, u jednom od poglavlja koje sam pročitao juče, neke piščeve misli su učinile da se osjetim bijedno. trebalo bi da prekinem sa čitanjem te knjige? juče sam još zaključio da sam prilično nedruželjubiv i to me, na žalost, nije pogodilo. ne mogu više da pišem. evo, gledajući završen unos u dnevnik sjetih se da ipak mogu izvući neku korist od ovog pisanja. naime, objaviću ova dva unosa i vjerojatno svaki sledeći na stranici cybersoccer - nadam se da će ih prihvatiti.

prvi bez naslova

"bez pravog naslova" bolje rečeno, tj. napisano.
kakogod, ovo pokrećem iz bar dva razloga; prvo - nekoliko puta već mi je na pamet pala ideja da sve svoje misli, ili barem jedan dio svojih misli, a ima ih mnogo - nekoliko puta sam pomenuo da moj mozak radi "velikom brzinom", kako bi rekao neko ko se služi nekim od ovih naših balkanskih jezika; dakle, nekoliko puta već sam pomislio da svoje misli negdje zapišem. naravno, nikada neću izvući neku materijalnu (ne mogu se sjetiti nijedne riječi na jednom od balkanskih jezika pa ću upotrebiti ovu tuđu a i dalje ću se truditi da koristim više riječi iz svog maternjeg jezika iako to svakim danom postaje teže), možda bi se mogla upotrebiti riječ "opipljivu" ali samo možda; dakle, jedina korist koju bih mogao izvući iz ovoga je da se rasteretim pišući, ili da nekako, podsjećajući se proživljenih događaja, oblikujem svoje buduće ponašanje prema iskustvima iz prošlosti. vjerojatno samo ja razumijem šta sam htio napisati u prethodnoj rečenici. pošto ju vjerojatno niko osim mene neće pročitati, nije bitno da li je razumljiva. koristim previše previše složenih rečenica. evo, i prethodna, iako kratka, je vjerojatno nerazmuljiva odnosno "previše složena" ali, ponavljam: nebitno je jer ju niko osim mene neće pročitati. drugi razlog, tačnije - povod, a prvi je uzrok, možda; dakle, povod ovom pisanju je film koji sam gledao večeras - prozac nation, napravljen po istoimenoj knjizi - autobiografskom romanu elizabeth wurtzel (naravno, ne postoji odgovarajuća zamjena za ove dvije riječi u mom maternjem jeziku a da nije cijela rečenica). kao i prilikom gledanja velikog broja filmova (igrokaza??? ne) do sada, pronašao sam neke sličnosti sebe i glavnog lika i iz ovog. naravno, to je u meni pokrenulo mnogo razmišljanja i došao sam do zaključka - opet - da moram promijeniti svoje navike i ponašanje. da pišem sada šta sve moram mijenjati nema potrebe, u stvari, teško mi je (još jedna stvar koju je potrebno mijenjati). možda sjutra i napišem šta sve moram mijenjati; imam cijeli dan na raspolaganju.

timski razgovori

ili kovanje zavjere da se osvoji prvo mjesto u prvenstvu...
da, jbt, kupio sam si.. pardon, ne sebi već mome drugom ja - onom drugom nezrelijem....
a jbg, kako kada sam onom prvom kupio da njemu ne kupim?
...ne ide, brate, skoro su vršnjaci a da se različito ophodim 
prema svakom ponaosob? ...pa, ne ide, kažem ja lijepo...
kakogod, kupio ja tim i lijepo bilo finih izmišljenih igrača, tako lijepo imaju velike vrijednosti a igraju fino, baš fini... fini bre u pizdu materinu koliko su fini...
i tako igraju a ćute... fino... ne jebu me dva posto; niko... pa se i ne kače na mrežu, pa to počne da me nervira, pa ja lijepo to sve otkačim po kratkom postupku:
otpusti!
sigurno?
jašta!!!
i ubacim svoja četiri igrača a ova dvojica što nisu svoji, to jest moji, ne jebu opet....
siti se bre ispričasmo! nije nam, bre, dovoljan ovaj forum u igri nego se sve nešto mislim da fino otvorim deo na talkdep gdje možemo da priiiiiiiiiiičamo do mile volje!
dobra ideja, ne?
ima da se useremo od pričanja, bre....

ne znam ja ništa; ja sam samo sezonac!

e, vala, stvarno! ja sam samo sezonac...
ja misio "odoh na kratko do mjesta u kom sam proveo petnaest i kusur godina života i u kom sada boravi osamdeset do osamdeset i pet posto osoba s kojima sam u prilično stalnom kontaktu, i malo ću da šetam i da se javljam i možda prozborim po koju riječ sa domorodcima s kojima nisam u tako prilično stalnom kontaktu a poznajem ih, što i nije tako teško jer je to moje "selo" - kako volim da ga zovem, dovoljno malo da se svi mještani odnosno domorodci međusobno poznaju, a ipak nedovoljno malo da bi svi bili u krvnom srodstvu, na primjer" kakogod, pomislio ja tako nešto, kad ono, ne znam ja ništa i ne poznajem nikoga!? mogao bih se čak uklopiti u jedan poznati stih i 
refren jedne poznate pjesme jedne još poznatije muzičke 
skupine koji glasi otprilike ovako: 
"ja nisam odavleeeeeeeeeee...."!
po plaži skakuću ili se, pak, samo sunčaju neke prilično vrhunske i vjerojatno maloljetne djevojčice kojima nisam bio na babinama, a ni ne poznajem nikog ko je bio... naime, odvlače mi one pažnju tako i ne bih vjerojatno ni primjetio da mi se na trenutak u prvi plan nije ubacila 
gugijeva simpatična glava te sam morao okrenuti glavu, a samim tim i pogled, mada sam, sa ograničenim uspjehom doduše, okretao glavu na jednu a pogled na drugu stranu i prije toga ali ovoga puta u mom vidokrugu nije bilo pohotnih 
djevojčuraka prema kojima bih usmjerio svoj pogled te sam 
isti okrenuo prema vodi u kojoj sam se nekoliko trenutaka 
ranije brčkao i primjetio da je to jedno od mjesta za koje je, 
barem za vrijeme dok sam ja boravio u mom selu, 
bila vezana tvrdnja da se na njemu sakupljaju vode iz svih 
kupatila i toaleta iz sela!? priznajem, iznenadih se, iako prilično često izgovaram moju poznatu frazu - "ne može me iznenaditi mnogo stvari..."

- je li... otkad se mi to kupamo na mjestu gdje se kanalizacija uliva u more?
- ne znam.. tu smo se našli sa mujićem prije neki dan pa... ne znam... a zašto ne?? ..nije loše... ćuti, vidi kak'ih pičaka ima!

... šta će mi bolji odgovor...

truć, truć do ludila

da, upravo tako - truć, truć do ludila, ili barem do prijevremene smrti izazvane trućanjem i blebetanjem...
do nedavno sam vjerovao da sam jedan od malobrojnih na ovoj nekoć užarenoj lopti a sada lijepom i mirnom mjestu za odmor, zar ne? kakogod, vjerovao sam da sam jedan od malog broja likova koji mogu mnogo pričati, bez obzira na činjenicu da ih sluša milionski auditorijum ili niko do njihovi cimeri u glavi.. a da se ne umore ili da im to pričanje, često samo svojim cimerima u glavi, ni u jednom trenutku ne postane manje zanimljivo ili nešto slično...
kao što rekoh; nedavno naiđoh na jednog lika, po svemu prikazanom do sada - paćenika sličnog meni, koji pokazuje znake iste, recimo, bolesti... iako to nikako nije... ili se bar tješim... nebitno! bitno je da je lik vlasnik jednog..sada već dva izmišljena igrača u mom izmišljenom timu u izmišljenoj igri i da je naporan, brate... a ja kao nisam? koja zabluda jbt!?
kakogod, daje mi on savjete, stalno pita nešto, traži rešenja, traži igrače na forumu... jbt nekada mi dođe da mu ne odgovorim na poruku, pa ni na sledeću koja bi vjerojatno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je prije poslao, pa ni na sledeću koja bi vrlo vjerojatno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je poslao a koja je vjerojatno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je prije poslao, pa ni na sledeću koja bi gotovo sigurno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je poslao a koja je vrlo vjerojatno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je poslao a koja je vjerojatno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je prije poslao, pa ni na sledeću koja bi sigurno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je poslao a koja je gotovo sigurno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je poslao a koja je vrlo vjerojatno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je poslao a koja je vjerojatno sadržala pitanje zašto mu nisam odgovorio na poruku koju mi je prije poslao, pa ni na sve ostale poruke.. a bilo bi ih pomnogo... dok ne nauči dečko da ne davi jbg
ako mu se već priča, neka ode na forum kada već obećava pa neka priča tamo do mile volje....

muka pregolema

da, da... nije šoferska ali je blizo...
naime, vlasnika izmišljenog tima natrpanog izmišljenim igračima u izmišljenoj igri muka je pregolemaaaa jbg
tako neako, što bi rekla naša zapadna braća...
e jbt, sada bi trebalo da počnem sa kukanjem kako je mnogo teško voditi izmišljeni tim natrpan izmišljenim igračima u izmišljenoj igri, pogotovo ako je taj tim samo ubjedljivo nadmoćnij samo od dvadeset i dva tima u prvenstvu, 
uzgredbudi rečeno, vođena vještačkom inteligencijom a ne i ubjedljivo nadmoćniji 
od svih dvadeset i tri tima u prvenstvu...
u jbt, šta napisah ni sam ne razumijem... čekaj da pročitam... čekaj da ga još jednom.... e, dakle, tim koji sam kupio svom drugom ja, onom nezrelijem; dakle taj tim je ubjedljivo nadmoćniji, pod ovim mislim deset i više bodova u prosječnoj vrijednsti, od dvadeset i dva tima u prvenstvu, uzgredbudirečeno, vođena novim čudom zvanim "vještačka pamet" ili tako neako, što otprilike znači da im ne bi pomoglo i da su iste a možda čak i za nula do jedan bod veće vrijednosti od vrijednosti mog tima; ali avaj, tu je dvadeset i treći tim koji nije vođen ovim izvanrednim čudom već ga vodi neki paćenik sličan meni a uz to i ima vrijednost... nevjerojatno, čoeče, ima vrijednost manju od 
vrijednosti mog tima 
za pola boda ili tako nešto sitno...
ali gorepomenuti lik se pokazao prethodne sezone kao prilično dobar vođa, a i da ne zaboravim: ima dva igrača vrijednosti preko pedeset bodova, što mu daje blagu prednost u odnosu na moje igrače od kojih je najbolji vrijedosti četrdeset i četiri a za njim slijede tri od trideset i četiri... bum najebal, ne?

nije dobio samo ko nije tražio

dakle, kao što rekok: nije dobio samo ko nije tražio
doduše ja i nisam tražio jbg; vlasniku je sinula genijalna ideja da mome izmišljenom igraču u izmišljenoj igri; da, mislim na cyberdunk; kakogod, pala mu je na pamet ideja da mom izmišljenom igraču u izmišljenoj igri ponudi jednogodišnji ugovor koji će isteći prije nego što je trebalo da istekne onaj prethodni dvogodišnji što je moj izmišljeni igrač u izmišljenoj igri potpisao; ma, šta "on potpisao", ja, bre, prihvatio!
kakogod, ponudio čovek tri puta veću plaću misim i pošto je lekso ostao jedini veliki u ekipi, sada i igra duže, to jest cijelu utakmicu..
što nikako nije loše!
evo obećavam: ovoga puta neću kao pravi cinik tražiti lošu stranu ovom događaju nego ću da se ostavim ovog pisanija i da pređem na sledeće, jbg, ipak treba napisati šest komada za četiri dana... nije to lako... na ovu skupoću... oskudacija, bato.. loše mi je.. odoh......

odmorih se i ja...

i evo me opet, vjerojatno sam i sebi dojadio jbt...
kakogod, vratio sam se sa vjerojatno nezasluženog odmora od jadnih deset dana koje sam, prinuđen teškim stanjem u kojem se trenutačno nalazim, morao provesti na domaćem primorju... što uopšte nije loše.. ali kao već posvjedočeni megaloman i pohlepni gad ljucki.. jel' se piše ljucki ili neako drugojačije? ma, fućka mi se za pravopis.. do sada mi nije nedostajao, a sada već shvatam da je njegov tvorac ili tvorci pri stvaranju istog vjerojatno u glavi samo imao jednu do dvije kvalitetne misli, za koje su prilično sigurni kandidati "mnogo volim mučiti gologuziju" i, recimo, "kada nisu žabari u srednjem vijeku, uništiću vas sada ja"; i stoga cijenim da je mnogo bolje za očuvanje moga zdravlja ne baviti se gorepomenutom stvari...nikada...
a možda sam samo, opet kažem - možda vječiti cinik i jednostavno ne mogu da odolim tako privlačnoj i u mojoj glavi stalno prisutnoj želji odnosno nagonu koji me samo malčice gurne, eto tek toliko da imam razloga da napišem još jednu rečenicu u ovom pisaniju, da svemu nađem neku grešku... možda sve to kreće od mene - jedne greške?
vrijeme će pokazati.... valdi...

ići ili ne ići...

da... prilagodio sam stihove jednog poznatog pisca...
šta ja tu mogu, kada nije napisao onako kako je meni trebalo, odnosno ono što se može primjeniti na okolnosti u kojima se trenutno nalazim...
naime, da li da zaboravim na sve loše stvari koje me okružuju i da odem da se pokušam opustiti na kratko, ili da do kraja glumim neku ozbiljnost i odgovornost...ako to ijednog trenutka izgleda tako?
izbor izgleda kao lak ali uopšte nije... ili jeste?
kakogod, ako idem, potrošiću nešto love a uopšte nisam u stanju da trošim ove godine... nije mi preko potreban odmor niti opuštanje... da li je? u jbt, više ne mogu ni procijeniti....
ma daj, prošle godine nisam bio na odmoru između februara i septembra, ako se dobro sjećam, mada nisam siguran više... evo, još jednog znaka da mi je odmor ipak potreban!
e, da, umalo da zaboravim; trbalo bi da pišem o talkdep forumu ali jedini način na koji mogu da ga učačkam u ovu svoju priču je; na primjer, ovako: mogao bih da se raspitam kod likova koji se motaju po forumu, da li da odem ili ne? ...opet stihovi ali jednog drugog poznatog...

zar i ti, sine lexo?

stvarno, bre, postoji li među ovim mojim izmišljenim igračima u cyberdunk bar jedan koji nije pohlepan?!
ovo je bre sve ludo! zinulo im svima dupe na pare, jeble ih pare!
ne znam stvarno, od koga su to povukli... ako se to vuče uopšte... od koga su to naučili živo me zanima...
kakogod, evo već u naslovu pomenuti moj izmišljeni igrač lekso koji se lijepo zabavlja u nekom timu u srpskoj prvoj lizi (ligi ili lizi? jbt, nikada neću naučiti...) i, eto, dobija pristojnu plaću... sada hoće da traži povišicu?!
pa nije sve u lovi, sinak; ima nečeg i u zlatu....
ali pošto u ovoj igri nema ni malo tozla, moramo se zadovoljiti lovom...
čoeče, nema više nikoga ko bi radio za malo priče kao nekada, svi bre traže pare...
za džabe nema ni kod babe!
ništa, ću vidim ovih dana, ali tek se sada sjetih da sam se prevario i leksa uvalio na dvije godine... biće zajebato.. dvije četvrtine nije dovoljno, mada ni ne zaslužuje više vjerojatno... a tek deset tisuća dnevnice nije dovoljno ni za grijanje klupe a đuskanje da ne pominjem...
uh, biće ovo teško bre....

lova bre ima samo da kaplje

kao što rekoh - ima bre samo da kaplje...
a možda bi zvučalo bolje: "dok obrću se repa, ti samo budi lepaaaaaa...aaaaa"
u jbt, ne osjećam se dobro........
evo ga opet... u jbt, od ovoga mož' da se rikne!
kakogod, da se bacim na radnju... ne tu radnju, bre, nego radnju u priči!...uh jbt, još će neko pomisliti da sam, ko zna već, šta... mada, bolje neka pomisli da sam preopterećen spolnim odnosima i to nevješto skrivam; nego da se bavim radnjama "s onu stranu zakona"... kakogod, da počnem ja pisati nešto što ima smisla...
evo, poslije nekoliko mjeseci, misim da je pet, skoro pukog preživljavanja konačno sam namirisao nekaj zanimljivo... trebalo bi da budem u mogućnosti da ga kušam već za nekih petnaestak dana pa čekam.... nadam se da je vrijedno!
ma, vrijedno je, samo se plašim da neću umijeti da ostavim nešto i za kasnije... misim, ne valja sve odjednom potrošiti, ne?
kakogod, evo obećavam, razmišljaću do tada kako da ne protraćim sve odmah i naći ću rešenje!

imam rešenje!

eto ga! ili evo ga! evo rešenja!
jbg, pošto ovo uvaljivanje ćifa u loj, misim, gdje drugo uvaliti bubreg da bi živio kao u loju? zezanje... ono... dakle, pošto to uvaljivanje ne ide kako bih ja htio, odlučio sam, poslije dugog kontempliranja naravno, da se zavalim u fotelju i čekam da se nešto desi, tek tako jbg...
mogao bih da utopim svoj bol u čaši, ne? koji bol, jbt?
mnogo bre lupetam gluposti
kakogod, naći ću ja već pravih razloga da se posvetim piću... to je bar lako...
dakle, samo treba da se usredsredim tj da uperim sve svoje misli na nešto i eto nešto će da ispadne...
u jbt, bilo je i previše... prekidam dok se ne sredim.. a potrajaće....

uh ovo nije toliko lako

ovo, bre, upšte nije toliko lako koliko to na prvi pogled izgleda...
da... štagod to bilo...
pa, uvaliti ćifa životinju u neku ekipu koja nema pedeset igrača jbt, nego koja ima šest ili sedam igrača u vrh glave a dobro stoji sa lovom, to jest - može da daje dnevnice od pedeset tisuća amerikanskih dolara..
kakogod, poslao sam porukice likovima koji su na forumu tražili igrače poput ćifa za svoje vesele družine i dvojica su mi odgovorila nešto tipa "ne", a ostali me ne jebu za suvu šljivu, jbt...
od ove dvojice koji su mi odgovorili, jedan čak ne vjeruje da se može dobiti tolika lova, jadan dečko - ne zna.... žalim ga, jbt
kakogod, ako niko ne ponudi lovu, jbg igraće ćifo besplatno u mom timu, pa me bole dupe baš

ćifo se opet uvalio....

jes' malo sutra!
jbt, jeste istekao onaj masni i privlačni ugovor sa onim dancima ili špancima koji su već... kakogod, istekao ugovor, naravno nije mi ni pod tačkom "razno" bila zamisao da ga produžim i ostanem u tom mješovitom braku, pa sam lijepo ostavio svog ćifa životinju na ulici... kako to jadno zvuči - "na ulici"!   nije baš na ulici, naprotiv; ćifo je upao u neku veselu družinu iz nizozemljanske - ili kako već - treće lige!
uopšte nije loše, dnevnica mu je šest tisuća i nešto prijeko dolarčića, a ko danas ima toliko?
najbolji je igrač u timu, bar po vrijednosti, ali nebitno, bitno je da za sada igra po četrdeset i osam minuta po utakmici što je taman koliko ja hoću.. duhovito, ne?
kakogod, čekam da ga neko iskopa u pretragama pa da ponudi pristojnu (čitaj: pedeset tisuća dolara) plaću pa da pravim ćifu ispraćaj...
sve ovo nije tako nestvarno, misim traženje ovolike plaće i ostalo, jer kako stvari sada idu u cyberdunk, ta lova može da se zaradi za nekoliko dana i tim može da isplati petorici igrača plate od prihoda sa šesnaest ili sedamnaest utakmica 
a od ostalih šest ili sedam pokupi sav kajmak jbg

i..gde sam ono stao? noge,a?

da... i stavim ja tako noge na ramena i počnem da jeb... au jbt, ne te noge!
ma daj, ja sam ako jedini koji voli da se blisko susreće sa životinjama?!
kakogod, to nije ni malo konvencionalno odnosno uobičajeno a i prilično bih se uplašio ako bih boravio u prisustvu nekoga ko ima te sklonosti...
nebitno! bitno je da nastavim priču gde sam prekinuo.. a to je... evo razmišljam... setiću se... još samo malo... forum! da, forum... je li? ne znam više ništa..ili nikaj, kako bi rekli zapadni susjedi...
kakogod, trebalo bi da kažem nekoliko reči..da, stara greška.. naime, da kažem odnosno da napišem nekoliko desetina reči o vezi igrača kojeg sam kupio jer njegov prethodni vlasnik nije mnogo mrdao repom pa se jadan igrač i nađe na pomenutoj rasprodaji...
kakogod, kupih ga ja iako nije dobro vežbao u prošlosti pa nije uopšte opredeljen ili bolje rečeno "uobličen", ili bar tako ne izgleda meni koji se i ne mogu pohvaliti poznavanjem bilo čega vezanog za košarku ali kada sam već tu zašto i da ne glumim stručnjaka za sve i svašta i tako idem na živce ljudima koji jesu stručnjaci a i svima ostalim koji vide da guram svoj nos gde mu, naravno, nije mesto, ne?

pa, idemo dalje za iste pare...

kao što rekoh - idemo dalje za iste pare...
"sa čim?" pitaš se...
pa,... sa ćifovim pustolovinama po bijelome svijetu... valdi... ne znam više ni šta da pišem..
ali evo - dolazi mi, javlja mi se, kako je govorio jedan lik iz ove naše zanimljive galerije.
kakogod, moram da pišem o forumu - talkdep.com... a i zašto da ne? pristojno sam plaćen! ne?
kakogod, kupio ja jednog igrača čiji vlasnik nije mnogo mrdao repom, na kraju, zato se i ovaj igrač i pojavio na etipeti kako je rekao jedan ženski mnogo smešan a i žalostan lik iz ove naše galerije a što uzgredbudirečeno i nije tačno već se pomenuti igrač našao na dnevnom redu rasprodaje igrača... a hteo sam da napišem "na dnevnom redu javnog naticanja"  
prilično smešno zvuči na našem jeziku, ne?
kakogod, ja ga kupih na kraju iako nije bog zna kako građen ali iz dobre je porodice... a to je mnogo bitno, ne?
kakve veze sve ovo ima sa forumom ne znam ali saznaću... valdi...

budala sam tim se dičim...

...pogledaj me na šta ličim!
hehehe, dobro nisam tolika budala koliko sam zao tj koliki sam zlobnik ili gad ili šta već u tom delu stvarnosti....
kakogod, jedna od novosti u igri koja mi je posebno zanimljiva, ne misim na igru - tj da mi je ona zanimljiva nego na novost.... kakogod jedna od novosti je aktiviti čeker ili kako bi mi to preveli na naš sjajni jezik - provera mrdanja repom?!
jbt, al sam ga smislio svaka mi dala!
kakogod, ta stvarčica tj alatljika omogućuje svakom vlasniku ekipe u cyberdunk da stalno ima uvid...dobro, ne bas "uvid" ali sigurno zvir iliti ždrak na delanje svakog svog igrača, tačnije svakog igrača u ekipi...
naime, tamo lepo piše kada je igrač poslednji put mrdao repom tj kada se 
kačio na mrežu slobodno prevedeno, i ja tako lepo pogledam to svakog 
dana, recimo, i ako mi se neki lik ne đasvi ili  mi se ne đasvi koliko on
mrda repom, ja ga lepo pošaljem odakle je vjerojatno i došao....
nekada mu tutnem u džep i dnevnicu tek da ima da plati onom skeledžiji na onoj reci u podzemlju čije je ime otprilke - štapići!? čoeče, sve znam jbt!
evo koliko mogu da prebrojim otpustio sam tri ili četiri igrača do sada, pa neka spavaju negde drugo... a ne na cyberdunk.com

pa nije to baš tako

misim nije ćifu u onoj ekipi iz danske prve tako dobro, tačnije - ne tako loše kao što sam, sada već to vidim, ishitreno izjavio prvog puta...
to je ona ekipa sa čijim sam vlasnikom razgovarao na onom smešnom forumu na stranom jeziku...
jbg, niko nije mogao predvideti da će vlasnik već pomenute ekipe prvo i pomisliti a zatim i uspeti da dovede u ekipu neke zmajeve od igrača, naravno boljih od ćifa životinje?!?
jbg, nije mi jasno kako mu je to palo na pamet? sve se mislim nešto da nije možda povezano sa količinom love koju ima njegova ekipa, a koju opet dobija od svojih vernih navijača jbt?!
evo, trenutno u blagajni ima cirka pedesetjedan miliončić dolarčića??? au jbt, mogu samo zamisliti koliko upada u kasu od jedne utakmice...
mada, i ne moram zamarati mozak - bolje je da ga ubijam pićem? kakogod, ne moram zamarati mozak jer lepo piše za svaku utakmicu koliko je love zaradjeno od karata pa svaki majmun (kao ja, npr) može da zaviri u prihode bilo koje ekipe, ne?
kakogod, da se vratim na ćifa: sada, pošto u ekipi ima jačih i boljih životinja, kukavac ćif dobija dvadesetčetiri minuta po utakmici tj - polovinu? ali nije to toliko pogubno; kao što već negde rekoh: "što manje igra - manje promašuje" što se pokazalo kao mnogo tačna tvrdnja jbt; naime, ćifo je do sada nabio zanimljiv prosek po utakmici... ili se kaže 
"po polovini utakmice"? 
nebitno
bitno je da je ćifo do sada ubacio prosečno po šesnaest poena,
ukrao po pola lopte, opalio dve banane,  pet skokova, četiri asistencije i dva prekršaja...
ne znam zašto sam vam ovo ispričao ali ne može da škodi...
na forumu više ne razgovaram ni sa kim; ne zato što ne želim nego zato što nikoga ne razumem

šoferska je muka pregolema

jbg, počinjem bez naslova... možda po prvi put od kada sam počeo sa ovim pisanjem dnevnika na mreži ili, kao što stranci vole da kažu: .. ma zašto da ja reklamiram njihov jezik!? ima ih dovoljno, i više nego previše, ako mene pitate a ne pitate,
jbt umalo da napišem "ako me ne pitate...", a to bi baš zvučalo dobro; ovako: "...ima ih više nego previše, ako me ne pitate..." nisam potpuno zdrav, a ko je, uopšte?
kakogod, smisliću naslov do kraja... a sada da se vratim na suštinu; kažem to kao da sam bio blizu a nisam se ni primakao...
kakogod, ova igra - cyberdunk - nudi prilično veliki izbor mogućnosti; evo ja sam odlučio da malo omogućim svim svojim nestvarnim igračima da igraju (na kraju, to je suština, ne?) pa sam, eto, sklonio iz svoje ekipe svog jačeg velikog čiku - što bi neko rekao, da bih omogućio svom slabijem velikom, opet, čiki (ovo mi mnogo loše zvuči ali sad je kasno) da igra stalno kao broj jedan, a ovaj jači će se nekako snaći...
i snašao se, tačnije; snašao sam ga... uvalio sam ga u jednu ekipu kod nas, dobija neku pristojnu plaću igra pola utakmice i tako... nije loše... a, vi kako te?

pustolovine uvaljenog pulena

kao što već rekoh; uvalio sam svog pulena - životinju, mogu reći - vrlo uspešno, u neki tim u špansk.. pardon, danskoj prvoj lizi... da li se kaže "lizi" ili "ligi "? au, čoveče, ova dilema će me proganjati sledećih deset sekundi! kakogod, uvalio sam svog pulena u.. da!!! kaže se "liži!" kakogod, uvalih ga u neki španski tim u danskoj ligi. nije to sve loše, ali, brate, ne razgovaramo uopšte ovih dana... a i kako ćemo kad ne znam da nabodem više od deset reči na španskom jeziku! ma, neka uče svi ti španci lepo srpski ili, pak, jedan od balkanskih jezika... isključujući grčki i... zna se koji još... a da nije turski...  pa da se lepo nađemo na forumu da se ispljujemo ko ljudi...
na stranu to, jedva čekam bre da odem iz ove ekipe; po vrednosti, moj igrač je na drugom mestu u ekipi a na dosadašnje tri utakmice igra prosečno dvatesetčetiri minuta, tj. pola utakmice??? dobro, pobedili smo u sve tri al' nije to to, jbg, deli minutažu sa drugim čija je vrednost za deset manja od vrednosti moje životinje!?
kakogod, gledam na to sa vedrije strane; moja životinja neće biti mvp ali će vjerojatno imati dobre brojke... naime, ovaj lik mi nesvesno čini uslugu; što manje igram - manje i promašujem, pa će mi procenat preciznosti šuta biti prilično visok ako se ovako nastavi...
hehehe... ja mogu da čekam...

pišem ja i dalje...

da, pišem... samo šta?
nemam više dobrih ideja... kažem to kao da sam ih nekad imao...
lupetam, lupetam...
kakogod, ima tu o čemu da se piše, itekako, ali mi se nešto ne da, sve mi je teško da započnem...
znam, "evo rešenja!!!" kao što jednom reče a ostade upamćen jedan dobar glumac, neću da reklamiram, a i zašto da ga reklamiram kada svi dobro znaju za njega...
kakogod, eto rešenja - ili "znam šta ću - pobeći ću" što je jednom rekao jedan ne baš toliko klempavi slon... ili bar mi mislimo da je to rekao... koja zabluda, čoveče...
kakogod, odoh ja na kratko (čitaj: na sat do sat i po) do kafanice da "porazmislim" natenane i da se usredsredim, a možda mi padne nešto na pamet, nadam se ne flajka ili nešto slično, pa ću da se vratim nekako, nadam se bez potrebe za čijom pomoći (i kada puzim bez tuđe pomoći i to je nešto!) i da pokušam da se dovučem do stolice i radnog stola pa da pokušam da napišem nešto... e, to će već biti umetnost... u tom stanju - sigurno!
ajd' pa tako... ću se vratim...

novosti, novosti

evo uvedene su jos neke prilično zanimljive stvari; ma šta neke stvari?
cyberdunk ima potpuno novi izgled!!! podmladio se jbt
prva strana je potpuno drugačija što ima i dobrih i loših strana; na primer, sada je dodata i mogućnost nazvana, jbg, 
"brzo pokretanje" ili tako nekako mada su stranci vec smislili ime "quicklaunch" ali to su stranci a mi i nemamo neki dobar izraz za to al', jbg, 
daleko od toga da je to jedino za šta nemamo ime...
a da to mozda ne znači "ručati na brzinu" ili nešto slično jbt?!?
ne znam, jbg, a i ne moram ja sve da znam...
kakogod, da se vratim važnijim stvarima; na primer ovoj stvari - timski forum (za koji, uzgredbudirečeno, ja ne znam ime na nekom ne stranom jeziku)
dakle, uveden je timski in-game forum i izgleda prilično zanimljivo a da ne pričam o tome koliko je 
koristan!
unutar njega postoji i tajni deo predvidjen za kovanje tajnih planova i zavera...
šta da vam pričam, idite, vidite, i, ne znam već... put znate... samo krenite...

kako dati oglas ne bi li uvalio igrača

konačno nastavak onih epizoda o uvaljivanju svog košarkaša odnosno pulena odnosno igrača na neko mnogo zanimljivo mesto odnosno u neki mnogo zanimljiv, bogat i konkurentan a opet mnogo jadan tim gde će onaj kukavac od igrača moći dobiti neku pristojnu minutažu na terenu, na kraju to je možda najvažnije u nekom trenutku...
dakle, davanje oglasa; odeš na forum i pretražuješ i pretražuješ i pretražuješ dok ti oči ne ispadnu... dobro, ne baš dok ti oči ne ispadnu ali blizo... ipak moraš sačuvati malo vida ne bi li uspešno napisao i objavio oglas na talkdep-u i gurnuo svog igrača i pulena nekom pod nos...
naime, napišeš ime, prezime, visinu, težinu svog pulena, ime tima i lige u kojoj se trenutno nalazi - ne bi li ga neki bogati a istovremeno očajni vlasnik u potrazi za igračima za svoj tim lakše pronašao i kupio jelte i povrh svega i najvažnije -  veštine tvog igrača da bi se taj isti već pomenuti vlasnik nekog zanimljivog, bogatog i konkurentnog a opet jadnog tima gde će onaj kukavac od igrača moći dobiti neku pristojnu minutažu na terenu, dakle da bi se taj lovator uverio da je 
baš tvoj igrač ono što će možda izvući njegov tim iz rezultatske krize 
ako se to tako zove a zove se ali to je na nekom stranom jeziku a u našem 
vjerojatno taj pojam i nema ime...
kakogod, napišeš sve to objaviš na forumu i proveravaš s vremena na vreme nije li ti vlasnik nekog mnogo zanimljivog, bogatog i konkurentnog a opet jadnog tima 
poslao ponudu u obliku masnog ugovora...
može li neko da zamisli vlasnika nekog takvog tima? ja misim da mora da izgleda kao palma...

kako što bolje uvaliti svog pulena?

iliti nastavak epizode pod naslovom: "kako svom košarkašu obezbediti povoljan ugovor?"
pa, da nastavim...
kao što pomenuh moraš se, čoveče, aktivirati i namučiti; evo oči mi ispadoše dok tražim po ovom forumu i nikako da nađem neko mnogo zanimljivo mesto da uvalim svog pulena...
da, dobro si čuo, rekoh "mnogo zanimljivo mesto"
na kraju, zašto bih se trudio da uvalim svog već mnogo puta pomenutog pulena negde gde nije mnogo zanimljivo, misim stvaaarno....
kakogod, ako naletim na tim u kom bi igrao u prvoj petorci, taj tim nema love; ako pronađem tim koji ima love onda u tom timu ima dva do tri igrača bolja za tri boda od ovog mog kukavca - znači, grejanje klupe; 
i treća i najgora mogućnost: mogao bi da bude u prvoj petorci tima koji ima love 
i, naizgled, sve je ok ali, avaj, to je najgori tim u ligi!?! čemu sve to?
e, da, opet sam zaboravio da napišem kako se daje oglas ali to ću za pet minuta...

da nastavim

kao što rekoh, da nastavim
s čim, moliću lepo?
a, da, kao da sam jutros zaboravio da našrafim vugla...
kakogod, jedna od žestokih novosti u igri je da sada svaka opklada može da se kopira na sve igrače na jednom računu umesto da se cimam kao ranije prvo da idem na gajbu svakog igrača pa zatim da ga povedem do kladionice pa da mu napišem tiket, u stvari, da umesto njega napišem tiket pa uplatim lovu pa ga vratim na njegovu gajbu, he he kako ovo smešno zvuči; kao da sam dadilja profesionalnim igračima košarke?!?
kakogod, ova opcija uveliko olakšava život.. nama dadiljama profesionalnih košarkaša!
sada samo ostaje da odaberete jednog od svojih igrača, odete kod njega na gajbu pa ga odvedete do kladionice pa napišete tiket umesto njega pa uplatite lovu pa ga vratite kući... samo pazite, nemojte uvek voditi istog igrača... ovi ostali će biti ljubomorni zato što su zapostavljeni!
kao deca su jbt!

i šta sada da radim ja?

eto, pitam ja lepo: i šta sada da radim ja?
zašto takvo pitanje, misim zvuči prilično panično i kao da je samom autoru iliti tvorcu ovog pitanja neka hića ili, ne znam već kako to da formulišem ili lepo na srpskom da kažem uobličim, kao da tvorac, jbt ovo zvuči kao muški tvor a ne nešto što sam u stvari hteo da kažem, ako više i znam šta sam uopšte hteo da kažem... a, znam! dakle, kao da tvorac ovog jadnog pitanja ne zna šta da radi sa sobom, uh, i ovo zvuči loše, znači kao da ne zna šta da radi ne bi li sebi olakšao život, da definitivno, to je to!
e, da, sve ovo krenulo je od jedne prilično bezazlene stvari, stvarčice, skoro...
naime, zakasnio sam sa klađenjem u igri i sada, što bi se reklo, mogu da ga dućkam, a to ipak ne želim da radim, misim ko to želi uopšte?
kakogod, moram da se usredsredim i da pokušam da iskopam neku opkladu ili jednostavno da bačim sve pare na moju ekipu!
ma to je sigura! doh!

i tako ja u danskoj prvoj...

...i kao što rekoh, tako ja u danskoj prvoj...
ili bolje neka ide pod radnim naslovom da i ja i ko god prati ovu špansku seriju sa srpskim izmišljenim košarkašem koji živi i igra se u, opet, izmišljenom svetu, kakogod da ko god prati ovu špansku serijju može lakše, jelte, da je prati, misim valdi je poenta u tome, ne?
dakle: "i tako ja u danskoj prvoj..." - radni naslov: "nastavak ćifofih pustolovina po bijelome svijetu"
pa da nastavim...
ovo, moram priznati, i ne funkcioniše tako loše kao što se otprve učinilo...
evo gazda, iliti vlasnik, iliti menadžer tima u koji sam se, kao što ranije pomenuh, uvalio kao bubreg u loj ili loju, kako se već kaže, kakogod, vlasnik tima se mnogo trudi da razgovara sa mnom na samom forumu na stranom jeziku, neću da kažem kom, nažalost nisu platili da ih reklamiram, a kao što svi znamo ni kod babe nema za džabe, e kad smo već kod toga možda ima nekog besplatnog pića kod rodbine?
mmm, da...
odoh da pokušam a ako nekoga zanima na kom jeziku gazda razgovara sa mnom, neka ode na forum pa neka vidi...

obećanje - ludom radovanje?

je li? ma nijeeeee...
evo ja, na primer...
svečano obećajem :) da ću, naravno, čim prestanem da cugam, pokušati da se fokusiram i početi da treniram i dajem sve od sebe (jao, kako to gubitnički zvuči!?) i da pokušam (jao, ovo je još gore!?) da ubacim bar pet-šest poenčića po sezoni???
ma, daaaaaaaaj....
ne verujem....
mogu ja da ubacim nešto u nešto drugo i kada pijem a da to nije pegla u toaletnu školjku... znate, to je ono iza čega se krije četkica za zube... ne? ili tu negde blizo :D četke za vnugo...
e, da... da li neko možda gubi vreme sa ovom dvojicom likova u kući vb?
stvarno su zanimljivi likovi :D
taman se onaj sky usredsredi na jednu ribicu kad ono ajs počne da je hejtuje...
onda se sky prebaci na drugu a ajs sada počne ovu drugu da hejtuje...
neki kažu da su topla braća... da li? ne, ne verujem... nešto drugo je u pitanju
nebitno... bitno je da će najvjerojatnije oni uzeti lovu i točka!
ma, šta ja trabunjam?
saznaćemo za tri ili četiri dana, koliko već ima do kraja... a dotle... Živeli!!!

...i počinje moja svetska turneja!

da... počinje... a vjerojatno će se završiti i pre nego što je počela...
šalim se, naravno.
evo odlučio sam da počnem da uvaljujem svog igrača životinju u timove i lige širom sveta...
objavio sam prodaju zbog loše materijalne situacije :) i u roku od jednog sata stiglo je desetak ponuda sa svih strana.
bila je jedna ponuda iz turske, jedna iz izraela, jedna iz sjedinjenih američkih država jedna sa novog zelanda gde je nedavno otišao jedan dobar drug u potrazi za srećom... o, kako to nekako zvuči :)... e, da, i stigla je jedna prilično zanimljiva ponuda iz danske prve lige.
posle dugog (čitaj "celih deset minuta dugog") kontempliranja, odlučio sam da se oprobam u danskoj... jeste da je hladno ali što je standard...
anyway uvalih se tako kod nekog španca u ekipu punu španaca, trulo mi je što ne znam jezik ali šta se tu može... niko nije pomenuo neophodno poznavanje bilo kog jezika... samo je tražen jedan jak koji malo pita...
valdi ću preživeti jednu sezonu pa da se rastajemo, uz pesmu i piće, naravno...
evo priznajem, čim sam provalio da sam se uvalio među špance od kojih je gazda, izgleda mi, obožavalac majkla đeksona :D odmah sam zažalio što nisam otišao na dve sezone na novi zeland da krenem u osvajanje novozelanđanske prve lige pravo iz podruma, iz neke sedme mislim... šteta...
ali obećao sam vlasniku tog novozelanđanskog tima da ću mu se javiti kada odigram svoje u danskoj i kada zaželim toplije krajeve...
ništa više... odoh na forum obožavalaca lika i dela majkla đeksona...
pozz

ovi ljudi stalno uvode neke novine!

ja ne znam šta drugo da kažem nego da hvalim ljude koji iz dana u dan razvijaju cyberdunk!?
evo na primer od pre nekoliko dana uveden je novi način izgradnje hale i naravno novi način naplate ulaznica.
naime, sada su sedišta podeljena po zonama, pa u hali postoje ona uz teren koja su naravno najskuplja i možete im lagano nasvirati cenu preko sto dolarčića a možete gurati dokle hoćete i proveriti koliko su vaši dobrostojeći navijači spremni da pljunu love za uživanje u tekmi vašeg kluba...
postoje i sedišta koja su potpuna suprotnost ovim skupim, to su visoka odakle se samo vidi neka mala šarena površina po kojoj zuje neke tačkice... doduše i cena ulaznica ne može biti visoka, mada uvek možete pokušati da postanete truli kapitalista...
treća zona sedišta su kao neka u sredini mada u stvari i jesu u sredini po položaju a i po ceni ulaznica...
kada se sve sabere od ulaznica se sada može zaraditi prilično dobra svota
ali zato i svako proširenje pored toga što košta mnogo više nego pre, sada i traje..
ništa ne ostaje nego započnite sa radom!

cd opet živi!!!

evo da obradujem sve koji već nisu primetili
cyberdunk opet šljaka kao čuka sklepana nigde drugo do u samoj švici!

osvežavajuće deluje, zar ne?
a tek da vidite koje su sve novine ubacili u igru
nove opcije za klađenje su mi najzanimljivije, tipa ne morate da se kladite posebno za svakog igrača već sada možete da jednostavno prepišete opklade na sve igrače na vašem account. pored toga, mnogo je bolje i preglednije odrađena stranica za klađenje a i mnogo brže radi, što je poprilično važno
e da, sada je malo teže da ne kažem zajebanije, pronaći dobar par za klađenje ali opet se dovijavamo... kao što neko reče: lako je vama kamiondžijama.. vi malo, malo pa kresnete nešto, a mi pe*eri moramo da se dovijavamo na razne načine!
kakogod, pronađu se opklade nekako ali se mora paziti na vreme klađenja jer negde oko kraja dana na cyberdunk dolazi do nekakvog resetovanja kvota na nešto mnogo blizu jedninice što nije baš u redu, mislim moramo i mi od nečega da živimo
al' dobro, preživećemo i ovako!
samo napred!

kako svom košarkašu obezbediti povoljan ugovor?

verovatno ti je to palo na pamet otprilike tri hiljade puta od prekjuče kada si se upisao na CD i napravio svog pulena, zar ne?
pa, pored već rečenog - treniranja, treniranja i treniranja, potrebno ti je mnogo, mnogo, mnogo sreće!
da, kako da ne! možda u lotou... ali ovde si kao što neko reče jednom davno a danas i sam to često koristiš a čak moraš i da učiš na pamet neke od takvih izreka ne bi li dobio prelaznu ocenu iz latinskog jezika, kakogod, ovde si sam kovač svoje sreće!
opako zvuči, zar ne?
verovatno se pitaš kako si to kovač svoje sreće.. kako, kako? lako!
lepo ukucaš www.talkdep.com u svom internet pretraživaču i odeš tamo i upišeš se i onda imaš priliku da kuješ...
po ovom forumu možeš da pretražuješ već postavljene oglase od strane vlasnika timova širom sveta koji su u očajničkoj potrazi za igračima isto kao što si ti u očajničkoj potrazi za timom...
a možeš i sam da postaviš oglas... a o tome ću da pišem nekom drugom prilikom...
pozz

da li je ovo ipak kraj zime...konačno?

evo stvarno ne mogu da se otmem utisku da je ova zima gotova
gotova!
nema više smrzavanja?
kakvo olakšanje...
a kad se samo setim da devojčice neće više oblačiti debele džempere i kapute već lagane haljinice koje nekako postaju sve kraće i kraće iz godine u godinu...
da, jednom je neko pevao o tome ali neću ovde da reklamiram nikoga... osim plemenitih proizvođača pića... pa, zaslužili su, zar ne?
dakle, završava se zima, počinje proleće... lepo vreme, dobro raspoloženje, lenja popodnevna sedenja pod prolećnim suncem u društvu lepih žena možda, ili samo u društvu nekog laganog koktelčića...
na primer, lagana ledena kafica - malo brendija, isto toliko likera od mente i likera od kakaoa i još mnogo hladne crne kafe tek toliko da je bude i više od svega što je prethodno usuto ukupno
da, sve to sipati preko mnogo leda u jednu visoku čašu i to je otprilike to...
uživajte!
e da, neki je zovu bostonska ledena kafa... ali na kraju nema potrebe da je iko zove... doći će i sama...

ne mogu da se usredsredim...

ovo bi još zvučalo i normalno da sam neki umetnik ili tako nešto.. moglo bi da ukazuje na one nevolje koje umetnici ponekad imaju; ne mogu da srede misli, ne dolazi im inspiracija čak je tada ne mogu naći ni svećom da je traže, neki to zovu sušnim periodima...
e kod mene je potpuno druga stvar u pitanju, pa dobro, nije ni za očekivati da imam probleme umetnika :) mada, svi smo mi pomalo umetnici...
kakogod, kod mene nije u toku sušni period, čak je prilično natopljen - pićem, naravno!
evo opet sinoć sam otišao samo tetki da kupim lek, dobro ne baš tetki i ne baš lek ali opet, opet sam sinoć otišao na kafu da se malo razbudim i mozda jedan bezalkoholni koktelčić da sredim misli tj da centriram mozak malo.. kakogod otišao samo zbog toga a vratio se pod gasom!
pa dobro, mislim da je suvišno objašnjavati zašto čovek voli da pije :)
al na kraju tešim se što sam se ipak vratio pod gasom, ili na gasu kako već hoćete, mogao sam se vratiti na četiri noge!
znamo dobro da svaka cira može od čoveka da napravi četvoronošca
ma samo da smo živi i zdravi!
a posle pića uopšte nismo zdravi, bar ja nisam, evo jedva sam odlučio da ustanem iz kreveta jutros, doručak i hrana uopšte mi nisu na dnevnom redu za danas, ne mogu da sredim misli a velika je vjerojatnoća da neću ni moći neko duže vreme, a da, sinoć nisam mogao a sada ni ne želim...
jbg rano je da zamenim žene flašama... od sutra prestajem piti!
da... malo sutra...
e da, do sutra malo džina, soka od pomorandže i soka od limuna, najbolje po trećina svega i salute!
ljudi kažu gin&sin... ja kažem - živeli!
ajde živeli!

a question

yes, i like to begin with a question in title :)

hey good people, where are you now?

this time i'd like to thank the guy who invented internet forum especially these guys who started talkdep forum.
thanks, big thanks!
i was talking somewhere else about all the good things you can find there but man can never say to much about talkdep
anyway, last time i was there i found one rather interesting title
the fate of cyberdunk: your opinion on the state of the game
wow, man would have thought this was unnecessary to ask but after i saw some opinions i.e. comments i was surprised
come on, guys, let's bring CD a little higher now, don't give up!
only we, loyal players, people who want to have fun can put CD where it belongs - at the very top!
come on. guys, like someone famous once said: this is a little step for fun loving gamer but a big one for keeping games important part of our lives...

zima u sred zime?!?

mnogo puta sam se upitao da li toga ima samo kod nas ili svi imaju tu notu francuske sobarice ili ne znam šta je već tako naivno ili se pak može iznenaditi činjenicom da, što sam negde čuo: "lekari su došli do neverovatnog otkrića; otkrili su da dečaci imaju pišu a da devojčice imaju futrolicu za pišu" ?!?
evo opet čujem po ulicama ljude kako sa iznenađenjem i čuđenjem komentarišu najavljeno zahlađenje ovih dana.
stvarno, kako to tako odjednom, mis'im, nikada do sada nisam video da u sred zime bude hladno ili, ne daj Bože, da pada sneg ili već nešto...
a vi? anyone?
kakogod, valdi ćemo nekako izdržati.. ne hladnoću ili sneg nego šok od iznenađenja..
e, da, da šok ne bude preveliki evo nečega da ga ublaži a može da se koristi i kada se ne šokiramo mnogo, jelte..
anyway, u jednoj shot čašici, onoj malecnoj, napravimo pravi mali simpozijum - ubacimo tri najpoznatija svetska mudraca a svi ih poznajemo, hvala Bogu - johny walker, jack daniels i jim beam, a uvek im se može pridružiti manje poznati kolega iz srednje amerike - jose cuervo. i onda celi taj simpozijum eksiramo i gotova stvar! a pomaže i kada treba fokusirati misli na učenje za ispit. provereno!
sipaš i ne misliš!