a šta da radim?

e, bracki, ne mogu slati sa onog account pa ću ti odavde... btw uskoro ću prestati da koristim onaj tako da će ovaj biti sigurica a javiću ti ako budem imo nekaj drugo odnosno treće.
za veš što sam ti reko nema šta na neviđeno bracki samo ako imaš ck katalog će nadjemo šta treba.
evo, sad odok da zovem sandrinu da idemo neđe malo... koja si ti dalabu jbt! trenutno sam 200 km cca od bgd a i od sandrine a kad idem u bgd ko što idem sutra sve moram sabit u dva dana i službene i privatne poslove tako da popizdim od žurbe jbg! anyway što se tiče kola; za dese iljada se može uzet i jedno i drugo. mada, pravo da ti kažem ne znam ne mogu ti ni c4 preporučit a o 307 čujem uglavnom loše stvari a i ovaj koji vozam na poslu mi ne uliva ni malo povjerenja, tako da moj bi izbor ipak bio neki jebeni švaba ili ne znam šta -  vidjećemo još a najžešća bi fora bilo dovesti iz inostranstva u cg; znaš ono "manji porezi, carine, koji već kuac" al još ćemo pričati, naravno. a, da, što se tiče kamile i ja sam misio da se otkačila al ono tek sam juče prekjuče misim dobio poruku u kojoj me znanično otkačinje... nebitno
kraj tako sam opametio kikindske pedere kurve i budale i licimure zbogom kikindo na kuac te nabijem au to je nešto drugo nema veze poslužiće još jedared... što se tiče sandre kažeš da je izvedem he... mogu samo da je izvedem da vidi ne znam kako tačno idu stihovi onog hita nervoznog poštara al to je to misim ledilo
budimo realni - ipak "ne"
anyway čujemo se ovih dana kad se vratim iz bgd

ko je lud? jesam li ja?

sigurno nisam prvi a ni jedini koji si je postavio ovo pitanje. sjećam se da sam više puta izgovorio sada već u sjećanju prilično izblijedjelu rečenicu koja je iskazivala moje uvjerenje da nisam lud ali sada više nisam siguran da li je ta rečenica iskazivala upravo to i da li sam tada uopšte bio svjestan značenja svojih izjava i ako jesam, da li je tu bilo imalo istine makar posuto kao cimeta ili šećera u prahu... pa, zar je čudno što preispitujem tačnost mojih prethodnih izjava, a ne samo mojih - oglašavali su se i neki obrazovani ljudi, nije moguće da oni ne znaju o čemu govore, ne? u ovom ludilu i divljini niko više nije siguran ni u šta a najmanje u ono što je bitno...
prilično često budem upozoren ili samo obavješten ili šta već da se od mene ne očekuje da koristim, čak suprotno - od mene se upravo očekuje da ne koristim svoj mozak vjerojatno da ne bih ugrozio postojanje nekoga važnijeg od mene; a možda ja to samo pogrešno tumačim - možda to nije ni upozorenje ni puko obavještenje već dobroćudni, najdobroćudniji savjet u cilju očuvanja što većeg broja moždanih stanica u mojoj vjerojatno za nešto a možda i ništa korisnoj glavi... i skoro uvijek u tim slučajevima, na kraju se ispostavi da bi bolje po mene bilo da nije tako... prilično neobično, ne? kakogod, ja ću, bez obzira koji je razlog u pitanju i da li je to obavještenje, upozorenje ili taj besplatan savjet, nastaviti koristiti moju glavu za više od nošenja kape...

utisak sedmice?

evo, odgledam jednu emisiju utiska sedmice poslije nekoliko mjeseci tokom kojih je u mojoj glavi zaborav bio jedina stvar stalno prisutna i ispostavi se da je ključna odnosno da sam upravo tako morao utrošiti jedan sat svog vremena u ponedjeljak prijepodne. naime, gosti jesu bili zanimljivi na neki način i moglo se iz njihovih riječi izvući štošta smisleno a istovremeno i meni razumljivo i korisno, ali to nije sve jer mi je sadržaj omogućio da razvijem i uobličim jednu zamisao; tačnije opravdanje iznenadne izmjene u rasporedu mog radnog vremena koja se meni izuzetno sviđa i na kraju ne tražim nikakvo objašnjenje, bar ne za sada; ali dosadno je pa, eto, razmišljam...
jedan od predloga koji je dobio glasove gledalaca bolje reći besposlenih likova koji se, iz ovih ili onih razloga eto, uključuju u program ne bi li javno iskazali svoje toliko bitno mišljenje; a možda je i taj predlog dobio na kraju najviše glasova, nije ni bitno; dakle taj pomenuti već predlog je jedna prilično zanimljiva vijest koja bi mogla u nekom svijetu naučne fantastike izazvati pomisao u nekom pomračenom umu da je upravo vlasnik tijela, a samim tim i glave u kojoj se nalazi mozak u čijim mračnim ćoškovima i budžacima obitava taj isti pomračeni um, poslat na ovu nekoć užarenu a sada prilično prijatnu za boravak loptu koja eto pluta u nekom bestežinskom beskraju nazivanom raznim imenima od kojih nijedno neću napisati sada; ne bi li baš to tijelo sa svim svojim manama i vrlinama i sposobnostima, vođeno upravo tim pomračenim umom dovelo, koliko to bijedno zvuči jbt, dakle dovelo stanje stvari u ravnotežu koja je, niko ne zna kada ni zašto ni kako a ni uopšte da li je, narušena, ne? jadno bjt...

naslov? kome to još treba?

pa, kako da napišem naslov kada ne mogu ni da ga smislim? a i ne treba mi uošte... da li? valdi mi ne treba...
nebitno. bitno je da sam opet odlučio da pišem što u stvari znači da me je nešto potaknulo na to, što u stvari znači da me je nešto prilično iznerviralo i...
...evo me - pišem...
kakogod, ona prethodna poteškoća koja se ispriječila na mome putu i stvorila neočekivane i u mom mjesečnom planu neuračunate troškove, je sada nepoteškoća ili tako nešto... nebitno! bitno je da više nije poteškoća...
a ona luda zamisao koja je se iznenada našla u mojoj glavi dok sam pisao prethodni unos bez naslova - ono da bih mogao pogledati šta se nudi na tržištu pokretljivih odnosno prenosivih telefona odnosno sprava za razgovor na daljinu i tri tačke, mislim - što bi moglo, između ostalog, značiti: "... ozbiljno razmisliti o kupovini još jedne od tih sprava..."; dakle, ta zamisao više nije zamisao već još jedna loša zamisao i greška iz mladosti... šta? zvučalo je dobro... bar na trenutak...
kakogod, kupovine i sprave ili spravice neće biti... bar u skorije vrijeme...
a drugi događaji koji ispituju debljinu i čvrstinu mojih živaca i koji se mogu izroditi u veće poteškoće od ovih dosadašnjih, još uvijek se dešavaju na ovom ukletom mjestu na kome se nalazim trenutačno...
evo, jedan od najsvježijih je izbijanje divlje prirode iz divljih domorodaca koji nastanjuju ovo divlje mjesto...
naime, nije bitna stvarnost... bitno je kako je vidim ili kako želim da izgleda... znaš, mogao bih sve što se ne uklapa u tu moju sliku te moje stvarnosti, oblikovati kako bi se nepogriješivo uklopilo u istu... kao u onoj, nekada omiljenoj, igri u kojoj od naizgled neuklopivih djelova treba napraviti nešto što bi se moglo okititi pridjevom "uklopljeno"? moram razmisliti o ovome...

ne znam ja ništa; ja sam samo sezonac!

e, vala, stvarno! ja sam samo sezonac...
ja misio "odoh na kratko do mjesta u kom sam proveo petnaest i kusur godina života i u kom sada boravi osamdeset do osamdeset i pet posto osoba s kojima sam u prilično stalnom kontaktu, i malo ću da šetam i da se javljam i možda prozborim po koju riječ sa domorodcima s kojima nisam u tako prilično stalnom kontaktu a poznajem ih, što i nije tako teško jer je to moje "selo" - kako volim da ga zovem, dovoljno malo da se svi mještani odnosno domorodci međusobno poznaju, a ipak nedovoljno malo da bi svi bili u krvnom srodstvu, na primjer" kakogod, pomislio ja tako nešto, kad ono, ne znam ja ništa i ne poznajem nikoga!? mogao bih se čak uklopiti u jedan poznati stih i 
refren jedne poznate pjesme jedne još poznatije muzičke 
skupine koji glasi otprilike ovako: 
"ja nisam odavleeeeeeeeeee...."!
po plaži skakuću ili se, pak, samo sunčaju neke prilično vrhunske i vjerojatno maloljetne djevojčice kojima nisam bio na babinama, a ni ne poznajem nikog ko je bio... naime, odvlače mi one pažnju tako i ne bih vjerojatno ni primjetio da mi se na trenutak u prvi plan nije ubacila 
gugijeva simpatična glava te sam morao okrenuti glavu, a samim tim i pogled, mada sam, sa ograničenim uspjehom doduše, okretao glavu na jednu a pogled na drugu stranu i prije toga ali ovoga puta u mom vidokrugu nije bilo pohotnih 
djevojčuraka prema kojima bih usmjerio svoj pogled te sam 
isti okrenuo prema vodi u kojoj sam se nekoliko trenutaka 
ranije brčkao i primjetio da je to jedno od mjesta za koje je, 
barem za vrijeme dok sam ja boravio u mom selu, 
bila vezana tvrdnja da se na njemu sakupljaju vode iz svih 
kupatila i toaleta iz sela!? priznajem, iznenadih se, iako prilično često izgovaram moju poznatu frazu - "ne može me iznenaditi mnogo stvari..."

- je li... otkad se mi to kupamo na mjestu gdje se kanalizacija uliva u more?
- ne znam.. tu smo se našli sa mujićem prije neki dan pa... ne znam... a zašto ne?? ..nije loše... ćuti, vidi kak'ih pičaka ima!

... šta će mi bolji odgovor...

imam rešenje!

eto ga! ili evo ga! evo rešenja!
jbg, pošto ovo uvaljivanje ćifa u loj, misim, gdje drugo uvaliti bubreg da bi živio kao u loju? zezanje... ono... dakle, pošto to uvaljivanje ne ide kako bih ja htio, odlučio sam, poslije dugog kontempliranja naravno, da se zavalim u fotelju i čekam da se nešto desi, tek tako jbg...
mogao bih da utopim svoj bol u čaši, ne? koji bol, jbt?
mnogo bre lupetam gluposti
kakogod, naći ću ja već pravih razloga da se posvetim piću... to je bar lako...
dakle, samo treba da se usredsredim tj da uperim sve svoje misli na nešto i eto nešto će da ispadne...
u jbt, bilo je i previše... prekidam dok se ne sredim.. a potrajaće....

pišem ja i dalje...

da, pišem... samo šta?
nemam više dobrih ideja... kažem to kao da sam ih nekad imao...
lupetam, lupetam...
kakogod, ima tu o čemu da se piše, itekako, ali mi se nešto ne da, sve mi je teško da započnem...
znam, "evo rešenja!!!" kao što jednom reče a ostade upamćen jedan dobar glumac, neću da reklamiram, a i zašto da ga reklamiram kada svi dobro znaju za njega...
kakogod, eto rešenja - ili "znam šta ću - pobeći ću" što je jednom rekao jedan ne baš toliko klempavi slon... ili bar mi mislimo da je to rekao... koja zabluda, čoveče...
kakogod, odoh ja na kratko (čitaj: na sat do sat i po) do kafanice da "porazmislim" natenane i da se usredsredim, a možda mi padne nešto na pamet, nadam se ne flajka ili nešto slično, pa ću da se vratim nekako, nadam se bez potrebe za čijom pomoći (i kada puzim bez tuđe pomoći i to je nešto!) i da pokušam da se dovučem do stolice i radnog stola pa da pokušam da napišem nešto... e, to će već biti umetnost... u tom stanju - sigurno!
ajd' pa tako... ću se vratim...

ne mogu da se usredsredim...

ovo bi još zvučalo i normalno da sam neki umetnik ili tako nešto.. moglo bi da ukazuje na one nevolje koje umetnici ponekad imaju; ne mogu da srede misli, ne dolazi im inspiracija čak je tada ne mogu naći ni svećom da je traže, neki to zovu sušnim periodima...
e kod mene je potpuno druga stvar u pitanju, pa dobro, nije ni za očekivati da imam probleme umetnika :) mada, svi smo mi pomalo umetnici...
kakogod, kod mene nije u toku sušni period, čak je prilično natopljen - pićem, naravno!
evo opet sinoć sam otišao samo tetki da kupim lek, dobro ne baš tetki i ne baš lek ali opet, opet sam sinoć otišao na kafu da se malo razbudim i mozda jedan bezalkoholni koktelčić da sredim misli tj da centriram mozak malo.. kakogod otišao samo zbog toga a vratio se pod gasom!
pa dobro, mislim da je suvišno objašnjavati zašto čovek voli da pije :)
al na kraju tešim se što sam se ipak vratio pod gasom, ili na gasu kako već hoćete, mogao sam se vratiti na četiri noge!
znamo dobro da svaka cira može od čoveka da napravi četvoronošca
ma samo da smo živi i zdravi!
a posle pića uopšte nismo zdravi, bar ja nisam, evo jedva sam odlučio da ustanem iz kreveta jutros, doručak i hrana uopšte mi nisu na dnevnom redu za danas, ne mogu da sredim misli a velika je vjerojatnoća da neću ni moći neko duže vreme, a da, sinoć nisam mogao a sada ni ne želim...
jbg rano je da zamenim žene flašama... od sutra prestajem piti!
da... malo sutra...
e da, do sutra malo džina, soka od pomorandže i soka od limuna, najbolje po trećina svega i salute!
ljudi kažu gin&sin... ja kažem - živeli!
ajde živeli!